Nažalost, danas je medju hrišćanima sve veća praksa “spuštanja glave” i “sklanjanje pogleda” sa sveopšteg zla, pod popularnim izgovorom: “Bog će to rešiti.” Plitkost ovakve izjave je gotovo nepotrebno komentarisati,jer odražava način razmišljanja osobe koja, iako možda čita Sveto Pismo, nikada nije razumela suštinu velike borbe izmedju dobra i zla, kao i posledice koje nastupaju ignorisanjem svojih odgovornosti i obaveza u njoj.
Na sreću čovečanstva, i bez obzira na sveopšte bezakonje, Bog je uvek brinuo o tome da se održi loza svetih ljudi koji su imali važnu misiju – da izgrade pravedan karakter i da pruže primer pobožnosti ljudima iz svog okruženja, ali i budućim naraštajima. U Svetom Pismu su nam spomenuti samo neki od njih, ali je činjenica da je Bog u svim vremenima imao svoje verne svedoke i svoje iskrene sledbenike.
Moguće je da mnogi od vas nisu čuli za njega, ali jedan od najistaknutijih medju takvima bio je i prorok Enoh. Za mene je Enoh veoma dobar primer jer je to bio čovek koji je neverovatno voleo Boga, imao veliko strahopoštovanje prema Njemu i verno držao Njegove zapovesti. On je bio pripadnik svete loze čuvara prave vere. Posle rođenja svog
prvog sina, Enoh se uzdigao na viši nivo duhovnog iskustva i uspostavio još čvršću zajednicu sa Bogom. Na jedan mnogo potpuniji način shvatio je odgovornosti i obaveze koje je imao kao Božje dete.
Kada je video ljubav koju je njegovo dete gajilo prema njemu kao ocu, i kada je video njegovo jednostavno poverenje, a sa druge strane osetio čežnjivu nežnost prema svom prvencu – Enoh je naučio dragocenu pouku o ljubavi koju je Bog pokazao prema ljudima darujući im svoga Sina i o poverenju koje Božja deca mogu da imaju u svog nebeskog Oca. Beskrajna, neshvatljiva Božja ljubav pokazana u Hristu postala je predmet njegovog razmišljanja i danju i noću i Enoh se, sa svom vatrenošću svoje duše, trudio da tu ljubav i istinu o Ocu i Sinu pokaže ljudima među kojima je živeo.
Enoh nije hodao sa Bogom u zanosu ili u viziji, već u svim obavezama u svakodnevnom životu. Nije postao pustinjak, nije se potpuno odvojio od sveta; imao je zadatak koji je za Boga morao da obavi u društvu u kome je živeo. U porodici i u dodiru sa ljudima, kao prijatelj i građanin, uvek se pokazivao kao pouzdan, nepokolebljiv Božji sluga.
Njegovo srce bilo je u skladu sa Božjom voljom i kako su godine druženja sa Bogom prolazile – njegova je vera postajala sve jača, a ljubav prema Bogu i čovečanstvu sve vatrenija.
Pošto je uvek bio svestan božanske veličine i savršenstva,
ubrajao se u najponiznije među ljudima. Što je uža bila njegova veza sa Bogom, to je dublja bila njegova svest o
sopstvenim slabostima i manama.
Nesrećan zbog sve veće pokvarenosti bezbožnih ljudi, strahujući da bi njihovo neverstvo moglo da oslabi njegovo strahopoštovanje prema Bogu, Enoh je izbegavao stalno druženje s njima. Provodio je mnogo vremena u samoći, odajući se razmišljanju i molitvi. Tako je čekao pred Gospodom, težeći za jasnijim poznanjem Njegove volje da bi je mogao tvoriti u svakodnevnom životu. Za njega je molitva predstavljala disanje duše; živeo je u istinskoj atmosferi neba.
Ono zbog čega je Enoh još interesantan, jeste činjenica da je bio poznat kao propovednik pravednosti, koji je prenosio ljudima ono što mu je Bog pokazao. Oni koji su se bojali
Gospoda tražili su ovog svetog čoveka da bi sebi osigurali njegove savete i njegove molitve. Enoh je delovao javno, prenoseći Božje poruke svima koji su želeli da čuju reči opomene. Neustrašivo je ukoravao greh. Dok je ljudima svog vremena propovedao Božju ljubav u Hristu, dok ih je preklinjao da napuste zle puteve, istovremeno je ukoravao sveopšte bezakonje. Nije se povlačio kada je video nepravdu. Sam Hristos, Sin Božji, je svojim Duhom govorio preko Enoha; Njegov (Hristov) Duh se ne pokazuje samo u rečima ljubavi, saučešća i pozivanja; sveti ljudi ne izgovaraju samo ugodne reči. Bog u srce i usta svojih glasnika stavlja i prodorne istine koje seku kao dvosekli mač. Enoh nije ćutao, već se aktivno borio protiv svake vrste nepravde u tadašnjem društvu, pozivajući ljude da se vrate Bogu.
Za razliku od Enoha, savremeni hrišćani danas, opravdanje za svoju inferiornost u borbi protiv korupcije, nepravde, unižavanja suverenosti individue i generalno zla – nalaze u Hristovim rečima iz Jevandjelja po Mateju 5:39: “…ne protivite se zlu…”, i koje tumače van konteksta, jer jedino tako mogu da ih upotrebe za svoj nedostatak hrabrosti istupanja napred za nebeske principe.
O kakvom “zlu” Isus ovde govori? Da li nas ove Njegove reči pozivaju da ćutimo kada se čini nepravda pojedincu ili celom narodu, kada se ugrožava nečije parče zemlje ili njegov suverenitet ličnosti koju dobija rodjenjem od strane samog Tvorca?
Jedan od interesantnih pogleda na ovu tematiku, a po mom skromnom mišljenju i jedan od najuravnoteženijih, formulisao je Adin Balou, pastor koji se aktivno bavio socijalnim i političkim pitanjima, praktikujući pacifistički duh, aktivista protiv loše političke situacije svog vremena i veliki borac za pravdu koji je dao značajan doprinos u borbi protiv smrtne kazne i ropstva. Pozivajući se uvek na nenasilne metode, Balou je snažno kritikovao tadašnje vlasti, zbog toga što su narušavale suverenitet ličnosti, koji je čoveku dat od strane samog Tvorca.
Govoreći o tekstu iz Jevandjelja po Mateju 5:39, Balou daje korisne smernice po pitanju toga kakvom zlu čovek ne treba, a kakvom treba da se protivi. Po njemu postoji nekoliko vrsta zla:
- Bol, gubitak, neka vrsta štete načinjena na način koji nije povezan sa moralom
- Greh u generalnom smislu, moralno zlo
- Iskušenja ka grehu, duhovno zlo
- Lična ogorčenost, uvrede, traume, nanete od strane druge osobe
Balou će postaviti pitanje: O kakvom zlu je govorio Hristos u Jevandjelju po Mateju 5:39? Da li je govorio o poplavama, požarima, gladi, bolestima ili nekim drugim agentima zla? Ne. Dakle, Isus nam ne brani da se ovakvom zlu suprotstavljamo.
Da li je govorio o grehu u globalnom smislu? Iz konteksta vidimo da nije. To, takodje, znači da nam Hristos ne brani da se suprotstavljamo i tom zlu svim mogućim sredstvima.
Da li je govorio o iskušenjima, usmerenim ka našim sklonostima, koja nas pobudjuju da učinimo greh? Nije. To znači da nam On ne brani da se protivimo djavolu i grešnim pobudama telesnog uma koja će nas navesti u greh.
Da li je Isus ovde govorio o ličnom zlu, koju čovek nanosi čoveku? Da, jeste. To znamo jer će u tom istom govoru, Isus reći: “Čuli ste da je kazano: oko za oko, zub za zub; a Ja vam kažem – ne protivite se zlu…” – to jest, ličnim uvredama, nanošenju nepravde od strane drugog čoveka. To je zlo na koje Isus misli u ovom tekstu.
Pa šta bi onda tačno značilo: “Ne protivite se…”? Za kakvo protivljenje Isus ne daje odobrenje? Kada čovek želi da vrati istom merom kao što je njemu uradjeno, kada napada prvi da ne bi bio napadnut, kada uzima život za život, oko za oko, zub za zub, ili kada uz pomoć državnih službi pokušava da nanese bol ili štetu u ime “pravde” onako kako je njemu bilo učinjeno – upravo protiv takvog protivljenja je govorio Hristos. To je ono što On zabranjuje. Na kraju krajeva, jednostavno je – ne protivite se ličnoj nepravdi nanošenjem nepravde. Naša borba protiv sveopšteg zla mora biti konstantna, ali nenasilna. To je aktivan protest, koji neće naneti zlo onome koji čini nepravdu i koji je usmeren da osobu koja radi loše drži dalje od puta koji vodi u smrt, kako njega tako i one koji ga podržavaju. To je protest koji hrišćani moraju pokazati, umesto što pokazuju inferiornost.
Enoh je dobro poznavao ovaj princip i znao je protiv čega treba dići glas, a gde treba ostati nem. Ni sam nije bio poštedjen za vreme svog života i aktivizma. Božja sila koja je delovala preko Enoha, uticala je na pojedince koji su ga slušali. Međutim, velika većina se rugala svečanim porukama i još drskije nastavila svojim zlim putevima.
Sličnu vest i sličan posao Božje sluge treba da promovišu svetu i u ove poslednje dane, svesni da će i oni biti tretirani kao i Enoh. Pretpotopni svet je odbacio opomene onoga koji je hodao sa Bogom. Tako će i poslednji naraštaj olako shvatiti opomene Gospodnjih glasnika, ali to nije razlog da ćutimo i ostanemo potčinjeni grešnom uticaju društva.
Iako mu je život bio pun aktivnosti, Enoh je istrajno održavao svoju vezu sa Bogom. Nastavio je da se izdvaja, u određenim razdobljima, iz svakog društva. Pošto bi neko vreme boravio među ljudima, trudeći se da im poukama i primerom bude od koristi, on bi se privremeno povlačio u samoću da utoli glad i žeđ za božanskim znanjem koje se može steći jedino na božanskom izvoru. Družeći se tako sa Bogom, Enoh je sve potpunije odražavao božansko obličje. Njegovo lice je blistalo svetim sjajem, istim sjajem kojim je blistalo Isusovo lice. Kad bi se vraćao sa ovih susreta s Bogom, čak su i bezbožnici sa strahopoštovanjem gledali pečat neba na njegovom licu.
Enoh se celog svog života borio protiv sveopšteg zla i propovedao životno važne nebeske istine, sve dok ga Bog nije odveo sa ovog grešnog sveta.
Ljudi njegovog doba rugali su se ludosti čoveka koji se nije trudio da sakuplja zlato i srebro ili da nagomilava
zemaljska imanja. Enohovo srce je čeznulo za večnim riznicama. Njegov um, njegovo srce, njegovi razgovori, sve je bilo obuzeto Nebom. Što je postojeće bezakonje bivalo veće, to je iskrenija bila njegova čežnja za područjima svetlosti.
»Blago onima koji su čistoga srca, jer će Boga videti!« (Matej 5,8) Tri stotine godina Enoh je težio za čistotom srca, da bi mogao da održi sklad sa nebom.
Njegov nestanak se itekako osetio na Zemlji. Ljudima je nedostajao glas koji je odjekivao iz dana u dan, glas koji je savetovao i opominjao.
Usred sveta koji je zbog svog bezakonja bio osuđen na uništenje, Enoh je održavao tako usku zajednicu sa Bogom da nije mogao da podlegne sili smrti. Pobožni karakter ovog proroka predstavlja stanje svetosti koje moraju da dostignu svi koji će biti »otkupljeni sa Zemlje« (Otkrivenje 14,3) u vreme Hristovog drugog dolaska.
I danas, kao i u svetu pre potopa, bezakonje će preovladavati. Povodeći se za pobudama svog grešnog srca i za učenjima prevarnih filozofija, ljudi će se podići protiv autoriteta neba.
Ali, kao i Enoh, i Božji narod poslednjeg vremena će težiti za čistotom srca i za usklađenošću sa Njegovom voljom, sve dok ne bude odražavao Hristov lik. I isto kao i Enoh, i Božji narod će opominjati svet da je Hristov drugi dolazak blizu i svojim posvećenim rečima i primerom, on će osuditi grehe bezbožnika.
Sveto Pismo nam daje savet:
“…danas, ako glas Njegov čujete, ne budite drvenog srca…” (Jevrejima 3:7-8)
Bogu i ovom društvu danas trebaju ljudi kao što je bio Enoh. Ljudi kojima će prijateljstvo sa Bogom biti važnije od bilo kog prijateljstva na zemlji. Ljudi kojima je borba za istinu i pravdu na prvom mestu. Ljudi kojima je životni izbor da brane Božje ime. Ljudi koji će stajati uspravno, makar se i nebo rušilo. Ljudi koji su u takvoj vezi sa nebom, da ih za ovu zemlju ništa više ne veže…
_______________________________________________________
Hvala svima koji nas podržavate tako da možemo širiti radosnu vest danas🙏
Peshcanik 
Leave a comment