VESNICI MIRA ILI STRAHA?

HRIŠĆANI U VREMENU STRAHA: POZVANI DA DONOSIMO NADU, A NE PANIKU

Svakog dana svedoci smo porasta straha i nesigurnosti u svetu. Što bi mudri Solomun rekao: “Ništa novo pod suncem.” Ratovi, glasine o ratovima, prirodne katastrofe i društveni nemiri ispunjavaju naslove vesti, a mnogi hrišćani, umesto da donose svetlost i nadu, nesvesno doprinose širenju panike. U svom okruženju primećujem sve više vernika koji, vođeni senzacionalističkim vestima i raznoraznim teorijama, postaju žrtve straha, obuzeti strepnjom umesto mirom. Postavljam sebi pitanje: Da li je to uloga Božjeg naroda u ovim poslednjim danima?

POZVANI DA BUDEMO SVETLOST, A NE TAMNI OBLACI STRAHA

Isus je rekao:

“Vi ste svetlost svetu; ne može se grad koji na gori stoji sakriti.” (Matej 5:14)

Ako smo zaista Hristovi sledbenici, naš zadatak je, u tom slučaju, da budemo svetionici nade, a ne glasnici straha. Apostol Pavle nas poziva:

“Jer Bog nam nije dao duha straha, nego sile i ljubavi i razuma.” (2. Timoteju 1:7)

Uprkos izazovima s kojima se suočavamo, Božja Reč nas uči da ne gledamo na okolnosti, već na Onoga koji drži budućnost u svojim rukama. Sila u propovedanju radosne vesti, ljubav prema bližnjima i razum u svakodnevnim situacijama – je ono što krasi pravog hrišćanina. Hristov drugi dolazak nije događaj koji treba da nas plaši, već da bude ispunjenje blagoslovene nade:

“Iščekujući blaženu nadu i javljanje slave velikoga Boga i spasa našega Isusa Hrista.” (Titu 2:13)

PRAVA PRIPREMA – UPOZNAVANJE HRISTA, A NE NAGAĐANJA

Svesni smo da će dane pred Hristov povratak na Zemlju obeležiti nemiri, ratovi, pandemije, prirodne katastrofe i ozbiljan moralni pad u društvu. To niko ne spori, jer nas je Sveto Pismo na to upozorilo. Medjutim, da li na tome treba biti naš fokus?

Nažalost, mnogi hrišćani više pažnje poklanjaju analiziranju političkih zbivanja i nagađanjima o scenarijima koji bi mogli da zadese našu zemlju, nego ličnom odnosu sa Hristom. Da li se pripremamo za Njegov dolazak tako što gradimo karakter sličan Njegovom, ili se zatrpavamo teorijama neposvećenih ljudi koje samo hrane strah?

U jednoj od mojih omiljenih knjiga, stoji rečenica:

“Isus želi da nas odvoji od buke sveta i njegovih uznemirujućih glasova, kako bi nam mogao govoriti reči mira.” (Put Hristu, 87)

Drugim rečima, ako trošimo više vremena na istraživanje političkih zavera nego na proučavanje Božje Reči, zar ne propuštamo suštinu našeg hrišćanskog poziva?

NOSITI UTEHU, A NE STRAH

Ljudi oko nas su već odavno taoci straha. I umesto što doprinosimo njegovom širenju, bilo bi mnogo bolje da se vratimo svom hrišćanskom pozivu da drugima prenesemo mir koji dolazi od poznavanja Boga. Psalmista nas podseća:

“Gospod je svetlost moja i spasenje moje; koga da se bojim?” (Psalam 27:1)

U knjizi “Velika Borba”, koju rado čitam već godinama, nalazi se sledeći citat:

“Ljudi koji hodaju sa Bogom u ovom životu, šire svuda oko sebe svetlost i nadu, jer su njihove oči usmerene na nebesku domovinu.” (Great Controversy, 622)

BIRAJMO NADU UMESTO STRAHA

Kao hrišćani, naša poruka svetu ne bi trebalo da bude zasnovana na strahu od onoga što dolazi, već na nadi u Onoga koji dolazi.

U vremenu nevolje, naš zadatak nije da širimo paniku, već da pružimo ruku onima koji su izgubljeni, pokazujući im Spasitelja koji im jedini može dati mir u olujama života.

Naša srca trebaju biti ispunjena ljubavlju i nadom, a ne strahom i panikom. Neka naše reči budu reči ohrabrenja, a ne pretnji, jer ljudima oko nas možemo dati samo ono što i sami posedujemo. Naš celokupan život treba da odražava slavu Onoga koji nas je pozvao iz tame u svoju divnu svetlost.

“Neka se ne plaši srce vaše; verujte u Boga i u mene verujte.” (Jovan 14:1)

______________________________________________________   Ukoliko vam je ovaj sadržaj bio koristan, možete nas podržati kako bismo mogli da budemo kanal blagoslova mnogima oko nas.

PODRŠKA