Da li je Isus Hristos jedini put kojim čovek može doći do spasenja ili postoji još neki? Pretpostavljam da ste već čuli ovo pitanje, a možda ste ga sebi i sami nekada postavili. Hajde da pokušamo da kroz ovo razmišljanje rešimo i ovu dilemu velike većine ljudi, ne samo nehrišćana već i samih hrišćana.
Kolika je važnost ove teme? Neki ljudi će reći, kada je u pitanju spasenje, kako i “nije toliko važno šta verujete sve dok ste iskreni prema sebi.” Hm, da…popularna psihologija, ali budimo pošteni – možemo li biti “iskreno pogrešni“?
Neki drugi će reći kako “ne postoji samo jedan put do Boga”, i da se u principu slažu sa vašim mišljenjem da postoji jedno odredište (nebo), ali da su “putevi različiti do cilja”, navodeći najčešće sliku uspinjanja na vrh planine. Ako bismo zamislili ljude koji pokušavaju da se popnu na planinski vrh, sigurno je da će biti nekoliko različitih puteva kojima ovi ljudi mogu krenuti, i na kraju, svi stignu na vrh, na isto i konačno odredište. Medjutim, možemo li važnost večnog života zaista uporediti sa penjanjem na planinu? Ovo je slika koja (uzgred budi rečeno) ne odgovara baš najsrećnije kao usporedba iz mnogo razloga.
Sa druge strane, često se susrećemo sa ljudima koji će vrlo lako reći, a pritom i etiketirati: “Samo ograničeni ljudi mogu govoriti da je Isus Hristos jedini put do Boga”. U redu, poštujemo i taj stav, ali budimo iskreni opet pa postavimo pitanje: “Ima li u realnom životu situacija koje zahtevaju upravo tu “ograničenost” (specifičnost)?” Kada odete kod doktora, žaleći se na odredjenu bolest, on vam u skladu sa dijagnozom napiše tačno koji lek treba uzeti. Ono što vi želite jeste da doktor bude veoma “odredjen”, jer je u pitanju vaše zdravlje. Sa pogrešnim lekom ne samo da nećete ozdraviti, već i posledice mogu biti kobne po vas. S obzirom da smo već odlučili da se bavimo pitanjem da li je Isus jedini put do Nebeskog Oca, rekao bih da je u tom slučaju ipak najbolje konsultovati Sveto Pismo i videti šta ono ima da kaže o tome. U Jevandjelju po Jovanu, poglavlje 14, stih 6, Isus kaže: “Ja sam Put, i Istina i Život; niko neće doći k Ocu osim kroza Me.”
Da pogledamo malo detaljnije ovaj stih i razmotrimo o čemu ovde Isus govori. Ne samo da On kaže kako je On jedini Put do Boga, jedini put u Carstvo Božje, nego su i Njegovi učenici govorili da je On jedini Put do neba. “Jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti.” (Dela Apostolska 4:12)
Pitanje nad kojim se u ovom trenutku moramo zamisliti glasi: “Da li poznaješ Hrista?” “Da li se uzdaš samo u Njega kao Put, Istinu i Život”?
Jedna od savremenih boljki hrišćanske crkve (izuzetak nije bila ni rana crkva) je ta da se telo crkve previše oslanja na “razmišljanja, tumačenja Pisma i učenja” svojih teologa. Svakako je dobro da crkva ima svoje učitelje sa kojima može proučavati Pismo, ali problem nastaje kada taj dijalog preraste u monolog, jednosmernu ulicu u kojoj vozite samo u jednom pravcu i nemate način da se okrenete ili promenite pravac, već “vozite” onako kako vam okruženje to diktira.
Iako se svi danas pozivaju na Hrista, i oko toga naizgled, grade svoju teologiju, pre ili kasnije, oni marljiviji proučavaoci Pisma shvatiće da se Hristos tu spominje samo onako “usput”. Bilo bi suvišno navoditi sva pogrešna učenja koja su proizašla svaki put kada Hristos nije bio centar razmušljanja i proučavanja, a na kraju krajeva i centar života učitelja koji imaju uticaj na ogromne mase ljudi. Ipak, morali bi izdvojiti samo par zabluda, da bismo pokazali da bez Hrista (ispravnog, biblijskog shvatanja Njegove ličnosti i službe) niko ne stiže u carstvo nebesko.
Kao što smo rekli, mnogi hrišćanski učitelji danas se pozivaju na Hrista, dok ga se (ne)svesno odriču. Ono što nije novo za hrišćansku crkvu, ali što je ipak poslednjih godina veoma snažno potresa (rešeta), su nauka o trojedinom Bogu, zatim sve popularnija nauka o “savršenstvu koje ne podrazumeva bezgrešnost”, duhovna formacija, legalistički pogled na Subotu kao na dan odmora… Puno toga je do sada napisano na ove teme, tako da se mi nećemo previše osvrtati i odlaziti u detalje, jer želimo da fokus zadržimo na Hristu i da istaknemo važnost ispravnog shvatanja Njegove službe kao nečeg što se dotiče direktno naše večnosti.
Tokom svoje službe, imao sam priliku da upoznam različite grupacije ljudi. Najčešće medju “hrišćanima” možete sresti one koji se zadovoljavaju subotnjom propovedi i onim što su čuli od svojih pastora, prihvatajući to za apsolutno tačno, ne proveravajući “ono što su čuli kroz Pismo” (Dela Apostolska 17:11). Suvišno je reći da je ovo idealan način da se u zajednicu uvlače ljudske filozofije i manipuliše iskrenim vernicima.
Vraćamo se na tekst iz Jevandjelja po Jovanu 14:6 i pozivam vas da sve proveravate Pismom i ne uzimate nijednu misao ovog razmišljanja zdravo za gotovo. Ove Hristove reči pokazuju nam da nema i ne može biti nijednog drugog puta ka nebeskom Ocu. Bilo koja druga religija ili učenje koji ne propovedaju Hrista kao Gospoda i Spasitelja, ne mogu biti put prema Bogu, ne mogu biti istiniti, što znači da ne mogu ni da obećaju nadu u večni život svojim sledbenicima. Pogledajmo na osnovu čega je Isus Hristos izjavio ovu svoju čuvenu misao.
I tako, bilo koja religija, koja isključuje žrtvu Isusa Hrista, potpuno je besmislena, čak i ako je osnovana na mudrosti i filozofiji drevnih naroda. Prilikom stvaranja sveta, kada je Bog polagao temelje zemlji, u njih je postavljen “ugaoni kamen”: “…gde si ti bio kada sam polagao temelje zemlji? Reci ako znaš…na čemu su utvrdjeni temelji njeni, ili ko je postavio kamen ugaoni, dok su zvezde jutarnje klicale, kada su se svi sinovi Božji radovali?” (Jov 38:4-7).
“Reci ako znas!” Koliko je Bog veliki i koliko smo mi mali. Ali, bez obzira na to, i dalje smo Njegova deca za koju se celo nebo bori. O tome ko je “Ugaoni kamen” čitamo u knjizi proroka Isaije 28:16: “I zato sada govori Gospod: evo mećem u temelje Sionu kamen – kamen provereni, ugaoni, dragoceni, čvrsto postavljen: koji veruje u Njega neće se postideti!” Takodje, u poslanici Efescima 2:20-22 možemo videti ko je Taj ugaoni kamen, kojega je Bog postavio u temelje zemlji: “Nazidani na temelju apostola i proroka, gde je kamen od ugla sam Isus Hristos, na kome sva gradjevina sastavljena raste za crkvu svetu u Gospodu; na kome cete se i vi sazidati za stan Božji u duhu.”
Upravo tako, doslovno, apostol Pavle naziva Onoga koji je predstavljen u Pismu Ugaonim kamenom, koga zidari odbaciše, ali s obzirom na to da je postavljen od strane svog Oca – On ostaje najvažniji kamen u gradjevini koja se zida za carstvo nebesko. Isus Hristos – On je jedini temelj na kome se može graditi svoja vera.
A šta nam može pružiti bilo koja druga religija ili učenje (ma koliko se ono pozivalo na Bibliju) koje ne propoveda Hrista na ovaj način? Predložiće vam da se oslanjate na svoju sopstvenu pravednost, dobra dela, žrtve i odricanja i sve to kao put za postizanje duhovnih visina i dostizanje večnosti!
Nedavno sam imao priliku da razmenim nekoliko rečenica sa jednim od uticajnih teologa sa naših prostora. Reč je išla o savršenstvu karaktera. Biblijski gledano mi smo dužni usavršiti svoj karakter pre nego što se vreme milosti za nas završi, dok je sa druge strane bilo zastupljeno učenje da “biblijsko savršenstvo u sebi ne podrazumeva bezgrešnost karaktera” i da će postojati mogućnost grešenja sve do Hristovog drugog dolaska?!? Ako uzmemo u obzir da takva učenja dolaze od doktora teologije, čija reč ima uticaj na hiljade hrišćana širom sveta, onda možete da shvatite opasnost uzimanja zdravo za gotovo ovakve nauke bez proveravanja kroz Pismo. Nažalost, uticaj, položaj i titula daju ogroman kredibilitet rečima koje ovakvi ljudi izgovaraju tako da većina vernika i ne pomišlja da preispituje stavove i doktrine formirane od strane ovakvih učitelja. Jedna od odlika i ovakvih učitelja i onih koji ih slede je da ni jedni ni drugi ne poznaju zaista Hrista (logičan zaključak na koji nas navodi njihovo direktno suprotstavljanje biblijskim činjenicama). Kuda sve to ide? Sigurno ne putem kojim ide Hristos… “Nema drugog imena pod nebom kojim se ljudi mogu spasiti” (Dela Apostolska 4:12) Svaka religija, svaki učitelj koji propoveda drugačije, odbacuje Hrista kao ugaoni kamen, odbacuje Hrista kao Sina Božjega, i promovišući svoje ideje, unosi duh antihrista u zajednicu. (2.Jovanova 1 poglavlje).
Odbacujući Hrista kao Sina Božjeg, unižava se Njegova žrtva i na taj način čovek se lišava mogućnosti spasenja. Samo vera u Boga, bez spasonosne sile i žrtve Isusa Hrista, ništa ne znači! Naša pravednost u očima svetog Boga, je kao isprljana odeća, i samo žrtva, Hristova krv, može je ubeliti i očistiti.
Po zakonima neba, kazna za greh je smrt. Ali je ljubav Oca i ljubav Sina bila tolika da je prineta neverovatna i neshvatljiva žrtva radi mene i tebe. Kada se čovek odriče Hrista kao Sina Božjeg – gubi apsolutno sve! Apostol Jovan je to izrazio sledećim rečima: “Koji se god odriče Sina ni Oca nema; a koji priznaje Sina, i Oca ima.” (1.Jovanova 2:23) A da je ovo Hristova nauka, apostol Jovan nam potvrdjuje u svojoj drugoj poslanici: “Koji god prestupa i ne stoji u nauci Hristovoj onaj nema Boga; a koji stoji u nauci Hristovoj onaj ima i Oca i Sina” (2.Jovanova 1:9)
Sa kojim pravom se onda obraćamo Bogu u svojim molitvama nazivajući ga “Oče naš”? Nije li to licemerno? Moramo se dobro zamisliti nad ovim tekstovima i preispitati svoje stavove jer od njih zavisi naš večni život.
Hristos je jedni čiji primer, smrt, vaskrsenje i sadašnja služba u nebeskom svetilištu mogu dati čoveku nadu u večni život. Niko drugi se nije upustio u takvu borbu protiv kneza tame kao što je to uradio naš Spasitelj. Imenu Isusa Hrista se potčinjavaju sve vlasti, sile i poglavarstva. On je taj kome je Otac dao sve u ruke! (Jovan 3:35; 5:22) Sve je ovo sadržano u Njegovoj izjavi: “Ja sam Put, Istina i Život! Niko ne dolazi Ocu osim kroza Me!” (Jovan 14:6)
Na kraju, opet postavljamo pitanje: možemo li graditi svoju veru na učenjima koja su odbacila osnovne temelje, ugaoni kamen? Ima li smisla? Vera u Hrista kao Sina Božjeg, koji je celog Sebe dao za spasenje izgubljenog čoveka, je jedini put u carstvo nebesko. Knez ovoga sveta koristi mnoge učitelje medju nama kako bi privlačnim učenjima mnogima pružio lažnu sigurnost. Kada odbacimo ugaoni kamen iz temelja naše duhovne gradjevine, nemamo više na čemu da zidamo. To je put koji ne vodi ka Ocu, već odvodi od Istine, a cilj mu je da pogubi dušu. Sve proveravajte u Pismu je li tako, i držite se evandjelja Hristovog, da i ako andjeo sa neba javi drugačije – nedajte se prevariti. Vreme je blizu i sada je trenutak za donošenje dobrih odluka!
Blagoslov i mir Oca nebeskog i Sina Njegovog sa svima koji čitaju ove reči i žive po njima.
Peshcanik 
Leave a comment