Praznik Senica jedan je od sedam „praznika Gospodnjih“. Veoma je važno razumeti da ti praznici pripadaju Gospodu. Oni su Njegovi i sam Bog je rekao: „Ovo su praznici Moji“ (3.Mojsijeva 23:2). Lično Bog je zapovedio da se ovi praznici svetkuju kroz sva pokolenja. Morali bi ozbiljno shvatiti da, kada Bog za nešto kaže ili odredi da je večno – onda tu nema prostora za pretpostavke. Držeći ove praznike, mi se sećamo onoga šta je Bog za nas činio u prošlosti ali u isto vreme šta nam sprema u budućnosti. U daljem tekstu ćemo pojasniti značenje praznika i navesti razloge zašto ih hrišćani trebaju svetkovati, pa između njih i praznik Senica, koji obeležavamo ove sedmice, kao poslednji u sedmomesečnom periodu praznika Gospodnjih.
Kao prvo, praznici Gospodnji – to su sveti sabori. Za praznik Senica se takodje, kao i za ostale praznike, koristi jevrejska reč „moed“ čije je osnovno značenje „odredjeno, zakazano vreme“. Kada je u pitanju reč „sabor“, u jevrejskom jeziku upotrebljena je reč „mikra“ koja se prevodi kao „saziv, sabor, repeticija, proba“. Uzimajući sve ovo u obzir, mozemo reći da su sedam praznika Gospodnjih – odredjena (zakazana) od Boga vremena i generalne probe za značajne dogadjaje, koje je sam Bog odredio. Naš Bog – je Bog obrazaca i reda. On je stvorio nebesa, zemlju i sve ostalo za šest dana, a zatim
je Sedmog dana odmorio. Broj „sedam“ u jevrejskoj numerologiji označava završetak, kraj, puninu. Ovih sedam Praznika Gospodnjih nisu samo zakazana vremena za generalne probe, odnosno, sabore, već takodje predstavljaju obrazac i poredak ustanovljen od strane samoga Boga kako za prvi dolazak Isusa, kao Jagnje Božje tako i za Njegov drugi dolazak, kao Cara nad Carevima i Gospodara nad Gospodarima (Otkrivenje 19:16).
Prva četiri praznika našli su svoje ispunjenje u prvom Hristovom dolasku. On je došao kao
Spasitelj sveta, pashalno Jagnje Božje, bezgrešni Sin Čovečiji. Tu zatim imamo drugi praznik – praznik presnih hlebova, kao i treći praznik – praznik žetve prvina, i četvrti praznik – Pedesetnicu. Poslednja tri praznika čekaju svoje ispunjenje pri povratku Isusa kao Cara nad Carevima i Gopodara nad Gospodarima. Ono što je veoma bitno naglasiti jeste da, moramo naučiti da razlikujemo posvećena (odredjena, zakazana) vremena od ceremonija i obreda. Tipološka ispunjenja u kontekstu ceremonija prestala su da važe onoga trenutka kada su našla svoja ispunjenja u ličnosti Sina Božjeg kao Mesije, Spasitelja i Otkupitelja, ali vreme kao vreme – nije prestalo. Bog kaže da su ta vremena “večna uredba” (3.Mojsijeva 23).
Kada učestvujemo u svetkovanju poslednja tri praznka, mi se samim tim pripremamo za
povratak Isusa Hrista – to su Praznik Truba, Dan Očišćenja i Praznik Senica. Praznik Senica, o kome malo više govorimo je praznik koji može da simboliše (osim podsećanja na izbavljenja u prošlosti) i na vreme u budućnosti gde će Bog obitavati sa nama kroz period od 1000 godina, dok se zemlja u potpunosti ne obnovi.
Praznik Senica je praznik koji traje sedam dana (3.Mojsijeva 23:34). Jevrejskom narodu je
zapovedjeno da tih sedam dana živi pod senicama, kako bi se na taj način sećali da ih je Bog „izveo iz zemlje Misirske“ (3.Mojsijeva 23:42-43). I opet susrećemo taj broj – sedam – završetak, punina. Može li ovo da označava kraj nečega važnoga na Božjoj vremenskoj skali? Može li Praznik Senica da bude neki novi početak u kome će Bog živeti sa svojim narodom u novom Jerusalimu kroz period od 1000 godina? Samo Otac (Abba) zna, a nama će se vremenom otkriti.
Prvi dan Praznika Senica je sveti sabor, dan
odmora (3.Mojsijeva 23:35). Osmi dan ovog praznika je još jedan sveti sabor i za taj dan je
takodje naznačeno da se „ne radi nikakav posao“ (3.Mojsijeva 23:36). Broj „8“ ovde ukazuje na jedan novi početak. Da li je taj dan „generalna proba“ za stvaranje „novog neba i nove zemlje“ (Otkrivenje 21:1) po završetku 1000 godina? Opet, vreme će i to pokazati.
Kada je Bog rekao da su Njegovi praznici „posebno odredjena, zakazana vremena“ (3.Mojsijeva 23:4), mi verujemo da On na taj način zove Svoj narod da se susretne sa Njim baš u ta „odredjena“ vremena. Ta zakazana vremena nisu ništa drugo do otvoreni poziv od samog Tvorca za dobijanje posebnih blagoslova u ovim „vremenskim portalima“. Na svaki praznik Gospodnji pristupajmo sa povećanim očekivanjima, kako zbog blagoslova
kojima Bog želi da nas obaspe, tako i zbog nadanja da baš ovaj praznik može biti poslednja
generalna proba za večnost za kojom tako čeznemo. Praznici Gospodnji su posebne prilike gde svaki hrišćanin ima neverovatnu priliku da se još više približi svome Tvorcu i da dobije posebne blagoslove. Bog želi da blagoslovi Svoj narod i Njegove riznice se otvaraju u posebna vremena za posebne namene. Da li i ti želiš da budeš blagosloven?
Peshcanik 
Leave a comment