Zašto je blagoslov Subote posebniji u odnosu na druge blagoslove?
Prvi Šabat (Subota) je uspostavljen nakon šest dana stvaranja sveta, kada je Bog završio Svoj posao. Mnogi povezuju Subotu sa “odmaranjem od nečega”, što je naravno opravdano zbog samog značenja reči “shabbat”, medjutim, postoji još jedna interesantna dimenzija u okviru Šabata, a to je da je Bog jednostavno “prestao” sa Svojim poslom, iz razloga što je “završio ono što je započeo” i u vidu sedmog dana “stavio pečat” na uradjeno. Sedmi dan je tu, kao posebno i naznačeno vreme za susret sa Bogom. Ako pažljivo čitamo izveštaj o stvaranju, primetićemo da je Šabat (sedmi dan) dobio poseban blagoslov od Boga, ali je i posvećen (odvojen) i to ga čini drugačijim od ostalih dana koji to nisu dobili od Tvorca.
Taj ciklus od “6+1” se često ponavlja u Svetom Pismu kao podsetnik na prvu sedmicu stvaranja i to nam govori da Bog ima interakciju sa ljudima u tom ciklusu od “sedam”. I to ne samo na sedmičnom nivou.
Da Subota nije stvorena (samo) za telesni odmor, svedoče nam mnogi tekstovi iz Svetog Pisma. Nekako najjasniji primer, ostavio nam je sam Isus, nazivajući se “Gospodarem Šabata”. Čitajući izveštaje o Njegovom životu na zemlji, definitivno vidimo da se Njegovo svetkovanje Šabata nije svodilo samo na odlazak u sinagogu. Naprotiv, Subotu je Isus najčešće provodio okružen ljudima, pružajući im milosrdno pomoć koja im je bila potrebna. Imajući to u vidu, i u kontekstu Šabata, Isusove reči zapisane u Jevandjelju po Mateju 11:28, dobijaju mnogo dublje značenje:
“Dodjite k Meni, svi koji ste umorni i opterećeni, i Ja ću vam dati odmor.”
Neko će reći – “Pa, ja mogu da dodjem Bogu kada god poželim, nije mi potrebna Subota za to.”
Istina je da čovek može i treba da živi u zajednici sa Bogom kroz Hrista svakoga dana, ali ne možemo zanemariti činjenicu da je Bog, sa razlogom, dao tačno naznačena vremena za posebne sastanke sa Njim. Mi imamo tačno odredjeno vreme za jelo, ne jedemo po ceo dan bez prestanka. Imamo vreme za posao, za igru, za spavanje. To su odredjena vremena kada prestajemo sa svim ostalim aktivnostima, kako bi se posvetili onome što radimo i kako bi imali korist od toga. Taj biblijski koncept funkcionisanja čoveka je, osim kroz zapovest o Suboti, izražen i u Knjizi Propovednika 3:1:
“Svemu ima vreme, i svakom poslu pod nebom ima vreme.”
Shodno tome, ne možemo po svom nahodjenju odrediti koji će nam dan biti “shabbat”. To može biti samo sedmi dan u sedmici. Samo to vreme je posvećeno. Samo tada su “otvorene nebeske ustave”. Šta su to “nebeske ustave, ili prozori”?
Ovaj izraz spominje se na mnogo mesta u Svetom Pismu i daje nam uvid o Božjem delovanju. U Psalmu 78:23 ”vrata nebesa” se odnose na manu koju je Bog davao sa neba i koja je padala na tlo pustinje za izraelski narod (2.Mojsijeva 16:4)
U Malahiji 3:10 posmatramo Boga koji obećava da će otvoriti “prozore neba” i da će iz njih izliti obilne blagoslove na one koji Mu budu iskazivali čast, poslušnost i poverenje.
Jevrejski način razmišljanja i vidjenje tih “prozora nebesa” koja se otvaraju isključivo u odredjeno vreme, opisuje obilno izlivanje nečega, bilo da se radi o kiši, velikome sudu, obilnoj količini hrane ili blagoslovu. U svakom od tih primera, treba imati na umu da je samo Bog Onaj koji je odgovoran za otvaranje i zatvaranje nebeskih prozora. On odredjuje vreme, ne čovek.
Ja sam “svetkovao” Subotu ceo svoj život. Redovno posećivao bogosluženja. Medjutim, moje vidjenje držanja Šabata se potpuno promenilo kada sam pre nekoliko godina imao priliku da čitam propoved jednog od najboljih hrišćanskih teologa 19.veka, i evo njegovih misli vezano za Subotu:
“Šta je to što je ovaj dan (Subotu) načinilo svetim? Božja prisutnost je ta koja čini stvari svetima! Ona čini mesto
svetim. Ona čini čoveka svetim. Božja prisutnost je učinila ovaj dan svetim…Božanska svetost je privezana za taj dan… Ko je bio posrednik u stvaranju? Hristos. Čija prisutnost je učinila taj dan svetim? Hristova. Čija prisutnost je u tom danu? Takodje Hristova. Možemo reći onda, da čovek koga prisutnost Isusa Hrista ne posvećuje, ne čini svetim i ne blagosilja i kome ona ne donosi odmor – on ne može da održi Subotu svetom… Samo sa Hristom u čoveku se Subota može držati; zato što Subota donosi i ima u sebi Hristovu prisutnost. (A.T. Jones GCB Sermon (Propoved) 20, 1893)
Od nas zavisi da li ćemo “uhvatiti talas” ovih posebnih blagoslova ili će on samo proći pored nas. Zajednica čoveka sa Hristom je od vitalne važnosti ukoliko želimo da budemo blagosloveni ovim posebnim blagoslovom. Rituali, pravila i tradicije – neće nam biti od pomoći, ukoliko izostaje odnos. Jer upravo odnos izmedju Boga i čoveka je ono što leži u srcu subotnjeg blagoslova.
Hvala svima koji nas podržavate tako da možemo ići napred u objavljivanju radosne vesti 🙏
Peshcanik 
Leave a comment