“Izađite iz Vavilona, bežite od Haldejaca; glasno pevajući objavljujte, kazujte, razglašujte do krajeva zemaljskih; recite: Izbavi Gospod slugu svog Jakova. Neće ožedneti kad ih povede preko pustinje; vodu iz stene točiće im, jer će rascepiti kamen i poteći će voda.” (Isaija 48:20-21)
Dva pretposlednja teksta ovog poglavlja, dolaze kao svojevrsan zaključak početka narativa iz 16-og stiha, opisujući veoma živo izlazak jevreja iz vavilonskog ropstva, a ilustrovan očigledno slikama njihovog izlaska iz egipatskog ropstva (2.Mojsijeva 12:33; 17:6; 4.Mojsijeva 20:11)
S obzirom na to da nam Sveto Pismo jasno govori da se izlazak jevreja iz vavilonskog ropstva desio potpuno drugačije u odnosu na opise iz Isaije 48 (Jezdrina knjiga 1), možemo slobodno reći da u ovim tekstovima mi nemamo proročanstvo, već jedan “simbol” sa mnogo širim značenjem.
Izraz Vavilon, ovde je upotrebljen kao tipološka slika zla i lažne religije, i poziv na izlazak iz Vavilona je poziv Božjem narodu da napusti svaki oblik greha i lažnog obožavanja Boga. Ova vest, kako piše Isaija, poslana je u sve krajeve zemlje: “Objavljujte, pričajte o tome, neka o tome svi govore, neka za tu vest čuje svaki čovek, u svakom uglu zemlje.”
Nemoguće je a da ne primetimo sličnost tekstova iz Isaije 48:20-21 sa tekstovima iz Knjige Otkrivenja 14, gde takodje vidimo poziv Božjem narodu da napusti Vavilon i da na tom svom putu – propoveda čisto evandjelje celom svetu. Medjutim, ono što treba naglasiti, a u kontekstu ovih biblijskih istina, jeste to da evandjelje koje zaslužuje našu pažnju i koje jedino može biti blagoslov svetu – je samo ono koje poziva ljude da ostave svoje idole, bilo koje vrste, da izadju iz ropstva greha i okrenu se jedinome i istinitom Bogu (Jevandjelje po Jovanu 17:3).
Izlazak “iz Vavilona” je neophodan korak koji mora napraviti svaki istinski Hristov sledbenik. To je izlazak iz svega onoga što vas odvlači od Hrista. To je sve ono što ruši istinsku sliku o Božjem karakteru i o ličnosti Njega i Njegovog Sina. To je svaki oblik obožavanja Boga koji ne nalazimo u Svetom Pismu. To je čuvanje čistote u svom odnosu sa Bogom. To je prihvatanje i uvažavanje onoga što su Otac i Sin uradili za čoveka. Nebo je platilo veoma visoku cenu da bi ti i ja dobili pravo na slobodu. O tome Isaija piše i ističe kao svojevrsnu krilaticu:
“Otkupio je Gospod slugu svog Jakova” – reči su gde vidimo vezu koja nas upućuje na plan spasenja koji su Otac i Sin načinili kako bi čoveka izbavili iz ropstva greha. Cena je plaćena za sve, ali pravo na titulu Božjeg naroda imaju samo oni koji su prihvatili i koji cene tu žrtvu. Koristeći slike izlaska jevrejskog naroda iz egipatskog ropstva, Isaija podseća čitaoce na to da će se Bog na isti način i danas starati za Svoju decu, kao što je to radio i u prošlosti, dok ih sigurnim putem vodi kući. Na tom putu Božji narod mora proći i kroz pustinju, kao što je to bio slučaj i sa jevrejskim narodom, ali Bog daje obećanje da im snage neće nedostajati i da će uvek imati izvor žive vode koju će im izvesti iz stene.
Biti odan i poslušan Bogu – znači biti drugačiji. Današnje društvo ne trpi one koji štrče i gotovo kao po pravilu – ljudi koji se ne mogu ni kupiti ni prodati, moraju proći kroz “pustinje” na svom životnom putu. Zato je lepo imati obećanje iz Isaije 48:21: “Neće ožedneti kada ih povede preko pustinje.”
Stena o kojoj je ovde reč je simbol Hrista (1. Petrova 2:6-7; Efescima 2:20; Luka 20:17; Dela 4:11) i više nego jasna poveznica izmedju Boga i Njegovog naroda. Ovo poglavlje nam govori da, kao što je Otac poslao Svog Sina da izvede Njegov narod iz egipatskog i vavilonskog ropstva, tako i danas šalje Svog Sina, u kome je Duh Njegovog Oca, da oslobodi narod Božji iz modernog Vavilona i odvede ga kući (Jevandjelje po Jovanu 14:2).
Crkva koja ne može pasti, narod Božji koji ne može biti pobedjen i koji će nositi čisto evandjelje – su oni koji temelj svoje vere grade na istini objavljenu kroz apostola Petra: “Ti si Hristos, Sin živoga Boga!” (Jevandjelje po Mateju 16:16)
Nakon ove Petrove izjave, Isus je lično Svojim rečima (Jevandjelje po Mateju 16:17) potvrdio Svoj identitet i rekao da je Njegov Otac taj koji je otvorio Petrove oči i otkrio mu ko je zapravo Isus. Petrovo ispovedanje Isusa kao Božijeg Sina poteklo je iz njegovog srca i kao rezultat Petrove lične vere u Hrista. Isus će mu nakon toga reći da će “na tom kamenu” zidati Svoju Crkvu.
Da bismo ispravno razumeli ove Hristove reči, moramo otići u Jevandjelje po Mateju 7:24-25, gde možemo da posmatramo Hrista koji opisuje Stenu na kojoj mudri ljudi grade svoju kuću. Sam Petar, godinama kasnije, sećajući se svog razgovora sa Hristom i Njegovog priznavanja kao Božjeg Sina, koristiće isti opis u svojoj prvoj poslanici gde će reći da se Crkva mora graditi samo na tom “ugaonom kamenu“ (1. Petrova 2:6).
Ova istina je temelj Crkve koja neće pasti i upravo je ta lična vera u Hrista kao Sina Božjeg – istinsko obeležje pravog vernika i Hristovog sledbenika. Za tu istinu znao je i prorok Isaija, koji će pozvati narod Božji da izadje iz Vavilona i da deli radosnu vest sa svakim sa kime se susretne, imajući potpuno poverenje u Boga da će se On brinuti za svako Svoje dete:
“Ja sam Gospod Bog tvoj koji te učim da bi napredovao, vodim te putem kojim treba da ideš.” (Isaija 48:17)
Hvala na podršci 🙏
Peshcanik 
Leave a comment