“I ona otide od njega, i zatvori se u kuću sa svojim sinovima; oni joj dodavahu, a ona nalivaše. A kad se sudovi napuniše, ona reče svom sinu: Daj još jedan sud. A on joj reče: Nema više. Tada stade ulje.” (2.Carevima 4:5-6)
U ovom biblijskom izveštaju (pročitati 2.Carevima 4:1-7), susrećemo se sa udovicom, koja se našla u teškoj situaciji i čije okolnosti gotovo da rečima ne možemo opisati. Ostavši bez ičega, osim sa jednom malom posudom ulja, bila je na granici toga da svoje sinove pošalje u roblje kako bi vratila dugove svoga muža koji je nedavno preminuo. U svom tom očajanju, ona odlazi kod proroka Jelisija da potraži pomoć.
Životna situacija, u kojoj se ova udovica našla, može na puno načina da se preseca i sa našim životima. Verovatno ste proživljavali neki period finansijske borbe, pritisnuti dugovima ili nedostatkom sredstava za osnovne potrebe. U takvim trenucima, lako je prepustiti se strahu i beznadju, pitajući se kako sve to preživeti i izboriti se za još jedan dan za sebe i svoju porodicu.
Sa druge strane, priča ove udovice podseća nas na jednu važnu istinu: Bog je naš čuvar, Onaj koji se brine čak i onda kada nedostaju sredstva za osnovne stvari. Kada je Jelisije upitao šta ima u kući, žena mu odgovara da ima, naizgled – neke beznačajne stvari – jednu posudicu sa vrlo malo ulja. I uprkos tom malom što je imala, vera je učinila da dobije čudesno veliku pomoć.
Kao i ova udovica, trebalo bi da smo naučili da imamo poverenja u Božju vernost, čak i onda kada naše okolnosti ne izgledaju sjajno. Umesto da smo fokusirani na to što nam nedostaje, hajde da više pažnje damo onome što je Bog već stavio u naše ruke. To, istina, može biti zaista nešto malo i može se činiti beznačajnim, ali u Božjim rukama čak i to malo – može biti umnoženo preko svake mere.
Obratite pažnju na poslušnost i veru ove udovice u praksi. Ne gledajući na svoju nesigurnost i strah od mogućeg scenarija da svoje sinove pošalje u roblje, ona bez oklevanja ispunjava Jelisijina uputstva. Nakon razgovora sa Božjim čovekom, otišla je kući i od svojih komšija sakupila prazne posude, počela da u njih sipa ulje i gledala je svojim očima čudo o Božjoj brizi dok se svaki sud punio do vrha. Njena vera i korak u nepoznato – bili su blagosloveni. Dugovi su bili vraćeni, porodica je ostala na okupu, novca je bilo dovoljno za osnovne potrebe. Sjajan epilog ovog dramatičnog iskustva jedne samohrane majke.
Kroz naš život, Bog će nas pozivati da pravimo korake vere i poslušnosti, i oni će često izgledati nelogični ili nepraktični. On nas može pozvati da nešto žrtvujemo, da služimo ljudima oko nas, da Mu poverimo svoje finansije, odnose, planove, zdravlje.
Samo onda, kada Mu odgovorimo poslušnošću i verom, Bog može da čini čuda u nama i kroz nas.
Peshcanik 
Leave a comment