Budite sveti

“Budite sveti, jer sam Ja svet.”

Zapovest koja se ni u čemu ne razlikuje od drugih zapovesti koje nalazimo u Svetom Pismu. Medjutim, iz višestrukih razloga, bačena je na marginu i “korigovana” u svojoj važnosti. Ali, o tome u nekom drugom postu.

Zapovest: “Budite sveti, jer sam Ja svet!” – pojavljuje se u ovom obliku u Bibliji šest puta (3.Mojsijeva 11:44-45; 19:2; 20:7; 1.Petrova 1:15-16) i dva puta u obliku: “Budite savršeni…” (Jevandjelje po Mateju 5:48; 1.Korinćanima 14:20). U nekim drugim oblicima i pozivima na “čistotu”, ova zapovest može se pronaći u Svetom Pismu na još mnogo mesta.

Zavisno od konteksta u kome je izrečena, ova zapovest definiše način života pojedinca u odredjenoj sferi, medjutim, kada se svi tekstovi uzmu zajedno, dolazimo do generalne definicije koja nas poziva da budemo “odvojeni” od svega što se suproti Očevom karakteru.

Narod Božji mora biti “izolovan” od svih koji ne služe Bogu, kako bi bio zaštićen od mogućnosti da u sebi pokvari Božju sliku. I ovo je u skladu sa Hristovim rečima: “Budite u svetu, ali ne od sveta.” (Jevandjelje po Jovanu 17).

Hrišćani su ljudi nad kojima greh nema vlast i nisu podložni principima ovog sveta. Oni odražavaju Očevu sliku, što znači da su njihova interesovanja za stvari ovog sveta sve manja i manja dok, sa druge strane, rastu “u Hristu”. Božji narod je prisutan u ovom svetu (društvu) samo da bi promovisao principe neba, i nikako ne sme da se poistovećuje sa sistemom koji promoviše ovozemaljske vrednosti.

Ako se prisetimo Psalma 1, koji kaže da blagosloven onaj čovek koji “ne ide na veće bezbožnika, i koji ne sedi u društvu nevaljalih ljudi” – onda možemo videti da je veoma važno da pazimo na izbor prijatelja sa kojima ćemo provoditi vreme, da je bitno sa kakvim motivima se krećemo medju ljudima i da je od životne važnosti da, brinući o svojoj savesti, preispitamo sredinu u kojoj vršimo svoju službu Bogu.

Hristovi sledbenici ne smeju učestvovati u grehovnim delima, ma kome da pripadaju – bilo da je to institucija, crkva, politika, sport. Apostol Pavle će objasniti u 1.Korinćanima 14:20 i Rimljanima 12:1-2 na koji način se postiže ta savšenost i gde je fokus: “uskladiti svoj um sa Hristovim umom”. Ovo je naša svakodnevna dužnost i posvećenje.

U ovom kontekstu možemo spomenuti i Hristove usporedbe, gde će On reći da mi trebamo biti “so svetu”, odnosno “svetlost svetu”. Ako so “obljutavi” (poistoveti se sa principima ovog sveta) – čime će se jelo “posoliti”. Ista je poruka i za poredjenje hrišćana sa “svetlom”.

Mi moramo da “štrčimo”. Znam, nije to popularno i sa sobom nosi odredjene posledice koje mogu biti ponekada i veoma teške. Osim toga da izgubite posao, budete oklevetani i da vam nalepe “etikete” – ništa strašno ne može da vam se desi. Hristov sledbenik, jedno Božje dete, treba da živi takvim načinom života da ljudi koji ga okružuju vide da ima nešto “drugačije” u vezi njega. Oni koji se igraju hrišćanstva i ponašaju se kao da poznaju Hrista, a nažalost, nikada se nisu susreli sa njim – čine lošu uslugu našem pozivu i guraju ljude oko sebe u skepticizam, nanoseći tako veliku štetu evandjelju.

“Budite sveti, jer sam Ja svet” – reči su koje hrišćani prepoznaju, ne samo kao još jedan od istorijskih zapisa u Svetom Pismu, već kao reč istine i Božju zapovest.

Tame je mnogo oko nas. Svakodnevno se na stranicama interneta i putem ostalih medija puno prostora troši na negativne vesti i crne hronike. Ističu se mnoge loše stvari. I mi, kao hrišćani, ne smemo biti imuni na bilo koju vrstu nepravde koja se čini u ovom svetu. Pozvani smo da reagujemo. Ali, treba biti mudar. Ako više vremena posvećujemo čitanju, razmišljanju i promovisanju tih stvari, nego radosne vesti – pomažemo u širenju tog istog zla.

Mi smo pozvani da budemo svetlost, da budemo so, da budemo sveti. Ljudima oko nas treba pomoći da shvate gde se nalaze. Ako su u mraku – moramo “zapaliti sveću” kako bi znali u kom pravcu da se kreću.

Moderni trendovi u hrišćanstvu gotovo svakodnevno spuštaju kriterijume. Tako je jedan od najopasnijih pravaca savremene teologije onaj koji kaže da hrišćanin “ne može da postigne svetost karaktera na ovoj zemlji”. Takvim izjavama ne samo da se negiraju životna iskustva Enoha, Jova, Ilije, Danila, Pavla i ostalih velikana vere, već se i nipodaštavaju reči samoga Boga koji kaže: “Budite sveti, jer sam Ja svet!”

Hristos nam je dao svog Duha kao božansku silu za savlađivanje svih naslednih i stečenih sklonosti ka zlu, a i da bi svojoj Crkvi (Crkva kao skup vernih Hristovih sledbenika, a ne odredjena verska institucija, sistem) utisnuo pečat Svog karaktera. Samo Božje obličje treba da bude reprodukovano u ljudima. U dostizanje savršenstva u karakteru Božjeg naroda uloženi su Božja čast i Hristova čast.

Primajući Hristov Duh čovjek se povezuje i sa Božjim Duhom, jer su Bog i Hrist već sjedinjeni kroz Božjeg Duha koji je Sveti Duh. Zato se Sveti Duh u Bibliji identifikuje i kao Božji i kao Hristov Duh, neophodan u izgradnji svetog karaktera. Apostol Pavle će reći:

“A pošto ste sinovi, Bog je u vaša srca poslao Duh svog Sina koji viče: “Aba, Oče!” Zato više nisi sluga nego sin. A ako si sin, onda si i naslednik Božji kroz Hrista.” (Galatima 4:6-7).

Na kraju možemo reći da je, u cilju postizanja svetosti, od vitalne važnosti poznavanje istine o Ocu i Sinu, o Njihovom karakteru. Da bismo se mogli ugledati na Hrista, odnosno na Njegovog Oca, moramo imati jasnu sliku o Njima. U suprotnom, ako je Bog misterija za nas – i slika Uzora će biti misterija, potpuno nejasna i tako oblikovan karakter, nažalost neće odgovarati Originalu. Jasno nam je svima kakve su posledice takvog izbora.

____________________________________________________

Ako želite da podržite Peshcanik, možete to učiniti na ovaj način.