Kad ‘Crkva’ napusti zgradu…

Jedno od važnijih pitanja u proučavanju Pisma je i pitanje o tome šta je, odnosno – ko je “crkva”, ili biblijski rečeno – Zajednica.

Pre nego se usredsredimo na duhovnu konstrukciju i definiciju, trebalo bi da naglasimo da se u Svetom Pismu nigde ne koristi reč “crkva” i da razlog njene masovne upotrebe leži u nekim drugim motivima.

Sveto Pismo koristi dve reči kada želi da opiše zajednicu Božjeg naroda. U jevrejskom jeziku je to reč “kahal”, a u grčkom “ekklesia”. Obe imaju isto značenje – “zbor, skup, skupština, sabor, pozvani”, i nijedna od njih se ne može prevesti kao “crkva”, iz razloga što je to potpuno drugačija reč i sa drugačijim značenjem, kao što ćemo videti u nastavku.

Iako široko zastupljena, reč “crkva” nema ništa zajedničko sa “domom Gospodnjim”, kao što mnogi hrišćani pretpostavljaju. U Smitovom rečniku Biblije (Smith’s Dictionary of the Bible) nalazimo da engleska reč “church” (u našem jeziku “crkva”) potiče od termina koji označava “krug”, i koji je u svom korenu veoma srodan reči “cirkus”.

Germanski i slovenski jezici su dobar primer porekla reči koju mi prevodimo kao “crkva”:

“cyrica, circ, cyric; church; kirk; kirche; karke; tzierke; kyrke; Kyrka; cyrkew; cerkiew; церков”

Gotovo svi značajni etimolozi, istoričari i teolozi se slažu da reč “crkva” ima pagansko poreklo i da je po pravilu označavala mesta za religijska okupljanja u neznabožačkom društvu. To pokazuje i sledeći citat:

“…nema sumnje da ova reč znači “krug”… Mesta bogosluženja medju germanskim i keltskim narodima, uvek su bila kružnog oblika.” (Brewer, Dictionary of Phrase and Fable)

U kontekstu paganskih religijskih službi, kao i u satanističkim obredima, krug se često povezuje sa obožavanjem sunca, i neizbežan je simbol u svetu magije. Na sve to, vrlo je interesantno primetiti sličnost izmedju imena ćerke boga sunca Heliosa, koja se zvala Kirka i reči za “crkvu” u germanskim i slovenskim plemenima.

Pažljivim istraživanjem dolazimo do zaključka da sve ukazuje na to da se novozavetna reč “ekklesia” sa namerom prevela pogrešno da bi se, u jednom trenutku, iskoristila kako bi se opravdalo uvodjenje novog sistema (institucije) koji će se nazvati – “crkva”.

Moje lično mišljenje je da je to uradjeno iz razloga da se “anulira” uticaj model zajednice koju je Hristos uspostavio, ali i da se na lukav način formira “nov identitet” vernika.

Konačni cilj je da se vernik drži u stanju “zbunjenosti, nejasnoće, misterije, magle”, a sve radi lakšeg manipulisanja u svrhu ličnog dobitka. Primera radi, uvodjenje nebiblijskog termina “crkva” je slično uvodjenju termina “trojstvo”, gde se vrši zamena teza biblijske terminologije, i vereniku se plasira “nov proizvod” koji je suštinski daleko od originala, to jest – istine.

Apostol Pavle o ovoj istini govori u Poslanici Efescima. I pre nego se osvrnemo na njegove tekstove, neophodno je da razumemo jedan princip. Mnogi medju hrišćanima su poslednjih godina bili odbačeni od strane takozvanih “pravih crkava” (kako svaka od njih voli sebe da naziva) i nažalost mnogi su zbog toga podlegli gorčini. Bog je Svom narodu, Svojoj zajednici svetih, dao pobedu nad tim iskušenjem, i zato, dok razmišljamo o ovoj istini, hajde da se pridržavamo sledećeg principa:

“Nego vladajući se po istini u ljubavi da u svemu uzrastemo u Onome koji je glava, Hristos.” (Efescima 4:15)

Dok govorimo o tome šta ili ko čini “Zajednicu”, hajde da to činimo tako što ćemo “govoriti istinu u ljubavi”.

Obratimo pažnju na sledeće tekstove:

“…starajući se držati jedinstvo Duha u svezi mira; Jedno telo, jedan duh, kao što ste i pozvani u jednoj nadi svog zvanja. Jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje, jedan Bog i Otac svih, koji je nad svima, i kroza sve, i u svima nama.” (Efescima 4:3-6)

Ovde ponovo čitamo da postoji “jedno telo” i da je Hristos “glava Zajednici, koja je Njegovo telo, punina Onog koji sve ispunjava u svemu.” (Efescima 1:22-23) Dakle, da bismo bili Telo Hristovo, moramo razumeti da je Hristos glava tom telu, dok je Njegov Otac onaj koji je “nad svima, i kroza sve i u svima nama”.

Ukoliko Njega nema “u vama”, ne možete biti deo Zajednice. To je jednostavno biblijska definicija.

Kako bi jasnije videli razliku izmedju stvarnog i nominalnog člana Zajednice, koristiću (nevoljno) termin “crkva” jer je po poimanju bliži većini, iako je ispravnije da se pridržavamo biblijskog naziva.

Dok sam radio kao pastor u jednoj od institucija (crkvi), često sam čitao ove tekstove iz Efescima poslanice i naglašavao da nas članstvo u organizaciji (crkvi) ne čini nužno i članovima Zajednice (Tela Hristovog). I ovo je veoma važno zapamtiti. Mnogi medju nama “crkvom” zovu gradjevinu u kojoj se okupljaju Subotom ili nedeljom, a siguran sam da ćemo se složiti da (nažalost) nemaju svi “članovi” crkve i “puninu Božju” u sebi.

Ako je “crkva” punina Onoga koji sve ispunjava, onda bi to trebalo da znači da je “svaki član crkve” koji se nalazi u zgradi i “član Zajednice”, Tela Hristovog o kome apostol Pavle govori. Ukoliko se oslanjamo na biblijsku definiciju iz Efescima poslanice, onda moramo biti iskreni i reći da u praksi i nije baš tako.

Nažalost, malo je onih koji će prihvatiti ovu istinu iz Svetog Pisma, iz razloga jer grade “neko svoje carstvo”.

Govoreći o Zajednici, apostol Pavle je pisao:

“…Pozdravite braću u Laodikiji, i Nimfana i domaću zajednicu njegovu.” (Kološanima 4:15)

“Od Pavla, sužnja Isusa Hrista, i Timotija brata, Filimonu ljubaznom i pomagaču našem, i Apfiji, sestri ljubaznoj, i Arhipu, našem drugaru u vojevanju, i domaćoj tvojoj zajednici: Blagodat vam i mir od Boga Oca našeg, i Gospoda Isusa Hrista.” (Filimonu 1:1-3)

“Pozdravljaju vas crkve azijske. Pozdravljaju vas u Gospodu mnogo Akila i Priskila s domašnjom svojom zajednicom.” (1.Korinćanima 16:19)

“Pozdravite i zajednicu u njihovoj kući. Pozdravite ljubljenog mi Epeneta koji je prvina Azije za Hrista.” (Rimljanima 16:5)

Iz svih ovih primera vidimo da se “Zajednica” (ili ako vam je lakše – “crkva”) nalazila u kući. Kada odlazimo na mesto sastanka, bilo da je to kuća, stan, zgrada, šuma – mi ne idemo “u crkvu” već idemo da se sretnemo “sa crkvom”. Velika je to razlika. Jer, Zajednica (Crkva) – nije zgrada, nije mesto. To su ljudi. Ljudi koji veruju isto, služe istom Bogu i imaju iste duhovne ciljeve.

Vreme je da se vratimo biblijskim korenima i oslobodimo sistema koji nas drži na marginama istine. Narod Božji mora da zna svoj identitet. Dužan je da zna kome pripada i kome služi. Bez tog znanja, nema ni sile u propovedanju Reči. A kako bez sile u ova vremena…?

_____________________________________________________________ Velika zahvalnost svima vama koji podržavate Peshcanik i pomažete u širenju jednostavnog i čistog evandjelja.