Samo se pravim da sam mrtav

Sigurno ste čuli za oposuma i njegovu karakteristiku da se svaki put kada se oseti ugroženim sklupča, zatvori sve prilaze vitalnim delovima tela i pravi mrtav. U takvom stanju ostaće sve dok “opasnost” koja je ugrožavala njegov komfor ne prodje.

Slično oposumu, i medju hrišćanima je prilično veliki broj onih koji će se pretvarati da su “mrtvi” svaki put kada naidje neka kriza.

Kroz istoriju su uvek postojali verni pojedinci koji su čvrsto stajali za biblijska verovanja i vrednosti, nasuprot korumpiranoj većini, uvek spremnoj na kompromis. Kao verni Božji predstavnici za promenu i reformaciju, ovi ljudi su se, po pravilu, suočavali sa osudama, progonstvima i odbacivanjem. Sve te nevolje, poslužile su kao moćno svedočanstvo o hrabrosti svih onih koji su odbili da kompromituju svoja uverenja, bez obzira na cenu.

Ovih dana, goruća tema medju adventistima je i slučaj pastora Konrada Vajna, koji je trenutno jedan od najodbačenijih ljudi u adventizmu današnjice. Nažalost, on nije usamljen slučaj jer mnogi od nas dele njegovu sudbinu. Svi koji prate njegovu službu, znaju da nije uradio ništa čime bi zaslužio takvo progonstvo od strane denominacije kojoj služi. Kada sam čuo da je pastoru Vajnu zabranjeno da govori u svojoj lokalnoj zajednici, čiji je (još uvek) aktivni član, setio sam se kako to izgleda jer sam i sam prošao kroz isto.

Sve što se dešava pastoru Vajnu, dešava mu se zbog toga što se usudio da preispita poziciju denominacije za vreme poslednje “pandemije”, zato što je pozvao Zajednicu na reformu, zbog toga što je pozvao vodje unutar Zajednice na javno izvinjenje i ostavke odgovornih zbog onoga što se radilo tokom “pandemije”, i zbog toga što je predložio da se pastori koji šire lažne doktrine i ne propovedaju čisto evandjelje – uklone sa platnog spiska, a da se tim novcem podrže pastori koji verno rade svoj posao. Osim ovih “teških reči”, sebi je dozvolio i da upozori zvaničnu instituciju Adventista sedmog dana da će, ukoliko nastavi ovim putem, u jednom trenutku “nestati” (čitaj “stopiti se”) sa scene, a da će njen posao obaviti “underground zajednica” koja već odavno funkcioniše paralelno sa institucionalizovanom denominacijom u vidu “malih grupa”.

Adventističke lidere je ovo prilično razbesnelo, te su veoma oštro odgovorili pastoru Konradu Vajnu, “obeleživši” ga kao direktnu pretnju po denominaciju, njihov autoritet kao vodja i kao pretnju po njihove pozicije. Kao rezultat, pastoru Vajnu je zabranjeno da govori na adventističkim dešavanjima i stavljen je “beleg” koji će ga, kao i mnoge od nas, pratiti do Hristovog dolaska.

Da se ne zavaravamo, ovaj napad na Konrada Vajna, ali i ostale verne pastore i vernike u vašim sredinama (tako je, i u vašim sredinama), je lukava taktika isntitucionalne denominacije. Ovo su otvoreni napadi na sve verne adventiste koji itekako dobro vide i znaju da njihova denominacija sedi na dve stolice i pokušava da istovremeno ostane verna Bogu, ali i državnim institucijama i rimokatoličkoj denominaciji, koja stoji iza mnogih aktuelnih dogadjaja, kako u svetu, tako i unutar adventizma. Situacija sa pastorom Vajnom, poslužila je svetskoj adventističkoj sceni kao primer upozorenja šta će se dogoditi sa svakim ko pokuša da podrži i širi ovakve stavove. Da, slažemo se da se na taj način stvara negativan efekat na slobodu govora unutar adventizma, ali tako stvari stoje danas, hteli mi to da priznamo ili ne.

Svaki put, kada neki verni pastor bude ućutkan, to ne ostavlja posledicu samo po njega i njegov glas, već i marginalizuje poglede i stavove vernika kojima je služio, ućutkuje njegove prijatelje i sve one koji su do tada delili njegova verovanja.

“Kolektivno ućutkivanje” šalje poruku masi da kritika nije dobrodošla, da otvoreni dijalog nije opcija, dok se istovremeno seje strah medju onima koji možda imaju slične stavove. Sve će to na kraju dovesti do gubitka slobode unutar Zajednice, zato što će primer pastora Vajna i mnogih drugih vernih pastora postati upozorenje za svakoga ko se usudi da razmišlja svojom glavom. Tako se guši dijalog, neophodan za jedinstvo i duhovni rast.

Tragično je to što u redovima adventista ima mnogo onih koji su na pozicijama lidera i imaju moć odlučivanja a “nemaju kičmu”, i koji bi voleli što više vernika koji će se, kao i oni, praviti “mrtvi”, kao da se ništa ne dešava.

Jednostavno – mi to ne možemo. Ne smemo ostati nemi dok se u Zajednici sprovodi agenda ućutkivanja i zastrašivanja. I ako ćemo iskreno, najveću krivicu za ovakvo (žalosno) stanje u Zajednici nose lideri i pastori koji znaju šta se dešava, ali ne čine ništa da to spreče. Nažalost, pri ovakvim situacijama, ogromna većina njih se prebacuje u “oposum mod” dok se stvari same po sebi ne stišaju.

Koliko bi se brže rešavale ovakve krize unutar denominacije, samo kada bi imali više lidera i pastora koji bi bili spremni da kažu: “Ovako kaže Gospod!” Nažalost, umesto toga imamo na hiljade vodja i pastora koji nisu samo izneverili Zajednicu, već i samog Boga. Za razliku od te većine, postoje pojedinci koji su učeni da slede uputstva Pisma i Duha Proroštva. Nažalost, takvih je sve manje, a ti slavni dani, kada su se Pismo i Duh Proroštva uzdizali visoko – su prošli.

Danas, pravac kretanja Zajednice odredjuje većina. Ako većina kaže da je ok, onda je ok. Ili, ako manjina ćuti, onda je sve u redu. Iako to zvuči “pošteno i demokratski”, problem je u tome što su nove vrednosti ove generacije bazirane na političkim osnovama i materijalnim pogodnostima, umesto na “Tako kaže Gospod!” Stoga, većina ide linijom manjeg otpora, jer je “bezbolno” i radi ono što joj se “odozgo” naredi ili što oni misle da je dobro, umesto onoga što je Bog zapovedio.

U tome i jeste tragedija, ne samo današnjeg društva, već i pokreta koji je trebalo da ostane “veran istini, makar se i nebo rušilo.”

Kao pojedinci koji pripadaju pokretu sa posebnom svetlošću – imamo odgovornost da podržimo na sve moguće načine one koji uprkos svim pretnjama, omalovažavanju i ućutkivanju bez straha propovedaju čisto evandjelje, uzdižu Pismo visoko i bez obzira na sve nevolje i dalje sa puno strpljenja i ljubavi pozivaju na reformu i probudjenje. Niko od nas neće imati opravdanje pred Bogom ukoliko okrene glavu i ne podrži verne Božje sluge u njihovim naporima da očuvaju istinu i čast Boga kome služe.

U danima kada naši “stari vidjaju snove, a mladići imaju vizije”, čemu sam lično svedočio, kada je dolazak Sina Božjeg pred vratima – niko ko sebe smatra iskrenim hrišćaninom i adventistom ne sme da ponaša kao oposum, sklupča se i sačeka da sve samo od sebe prodje. Bog radi kroz ljude, i zato ne možemo ostati neutralni kada je u pitanju istina.

Od toga zavisi ne samo vaše spasenje, već i spasenje vaših bližnjih. Ovo bi trebalo da bude dovoljan podsticaj za promenu i možda poslednju veliku reformaciju u istoriji čovečanstva.

________________________________________________________

Velika zahvalnost svima vama koji podržavate Peshcanik 🙏