Na stranicama Jevanđelja postoji jedan dramatičan izbor. Dva čoveka pred narodom: Isus iz Nazareta – bezgrešan, tih, koji čini dobro – i Varnava, poznat razbojnik, buntovnik, ubica. Pilat nudi narodu da jednog pusti. Izbor je jasan, zar ne? Ipak, narod viče: “Pusti Varnavu!” A Isusa šalju na krst.
U tom trenutku, Varnava – krivac – odlazi slobodan. Isus – pravednik – biva osuđen.
Zašto?
Zato što ta scena nije samo istorijski događaj. Ona je slika svakog čoveka.
Varnava predstavlja tebe i mene.
On je simbol grešnog čoveka, izgubljenog, krivog, osuđenog po svakom zakonu. Ipak, upravo takav čovek biva oslobođen – ne zato što je nevin, već zato što je neko drugi stao na njegovo mesto.
Isus je zauzeo njegovo mesto. I tvoje. I moje.
To je srce jevanđelja: zamena. Pravednik umire za nepravednika. Ne zato što je Bog zahtevao krv da bi oprostio, već zato što je Njegova ljubav želela da nas dotakne u najdubljoj tački naše tame. Hristos nije došao da umiri gnevnog Oca, kako nam to religija predstavlja, već da razbije zidove straha, srama i odvojenosti od Boga koje je greh izgradio u našem srcu.
Hristos je pokazao svetu istinu o Bogu, svom Ocu: Bog nije protiv čoveka. Bog je za njega. Isus nije bio žrtva božanske ljutnje, već dar Očeve ljubavi. Umro je, ne da bi nas spasio od Boga, nego da bi nas vratio Bogu. Da izleči raskid odnosa, da uveri svako srce: Ti si još uvek voljen. Ovde leži i esencija svih odnosa koje mi uspostavljamo sa našim bližnjima. Nismo ovde da bismo sudili drugima, već da bi ih voleli i bili tu za njih.
Sin Božji je preuzeo posledice greha – bol, odbacivanje, smrt – da bi nama ponudio život, mir i sigurnost u Očevoj ljubavi.
Zato danas, kada posmatramo Varnavin slučaj, vidimo sebe.
Ja sam Varnava.
Onaj koji je trebao biti osuđen. Onaj koji je bio kriv.
Ali sam oslobođen. Ne po zasluzi, nego po milosti.
Jer Hristos je izabrao moj krst.
I to je ljubav koja menja sve.
Peshcanik 
Leave a comment