U svetu koji često slavi laž, površnost i prolazne vrednosti, lako je zaboraviti koliko je dragoceno biti veran istini, posebno onda kada je to nepopularno.
Ako pogledamo Hristov slučaj – savršen, bezgrešan, pun ljubavi i istine — bio je odbačen i razapet od strane istog tog sveta. Isus nije bio odbijen zbog svojih grešaka, jer ih nije imao, već upravo zbog istine koju je doneo. To postavlja ozbiljno pitanje — da li je merilo ispravnosti uopšte moguće pronaći u javnom mnjenju? Ako su Božjeg Sina odbacili, zašto mi očekujemo aplauz?
Jednostavno, i nema nekog smisla tražiti potvrdu od sveta koji ne razume ono zbog čega postojimo. Nisam ovde da bi se uklopio, već da bi svetlio za istinu. Naša vrednost nije i ne može biti u broju lajkova, niti u ljudskim priznanjima, već u činjenici da smo stvoreni po Božijem obličju i otkupljeni neprocenjivom cenom. Sve van tog odnosa – nema nikakvu vrednost. Njegovo “dobro je, verni slugo” vrednije je od bilo koje ljudske pohvale. Po svaku cenu treba stajati za istinu, sa hrabrošću koja ne traži priznanje, jer već dolazi od Onoga koji ima istinsku vrednost.
U društvu koje vrednuje površne uspehe, privremenu popularnost i prilagođavanje masi, potraga za validacijom lako postaje svakodnevna potreba. Ipak, važno je zapitati se: kakvu i koliku vrednost ima potvrda od sveta koji nije prepoznao ni Onoga koji je bio bezgrešan, pravedan i istinit?
Kada je istina nepoželjna, aplauz sveta može biti znak pogrešnog pravca. U tom svetlu, traženje prihvatanja postaje paradoks — jer ono što svet često potvrđuje, nije nužno ispravno, niti trajno.
Umesto da merimo sopstvenu vrednost prema nestalnim standardima većine, možda je vreme da razmislimo o dubljem i trajnijem merilu — onom koje ne zavisi od broja pregleda, odobravanja ili trenutnih trendova.
U društvu koje sve više meri vrednost kroz prihvaćenost i popularnost, istina često postaje nepoželjna. Ona razotkriva, uznemirava i ne uklapa se u mase koje traže komfor, a ne promenu. Zato istina često zvuči kao mržnja onima koji mrze istinu. Ne zato što je okrutna, već zato što ne može da se kompromituje.
U tom svetlu, traženje validacije od istog sveta koji je odbacio i ubio Onoga koji je Istina, pokazujemo koliko je lako zameniti prioritete i prave vrednosti. Jer ako su savršenog čoveka razapeli, šta to govori o vrednostima većine?
Peshcanik 
Leave a comment