KAD ISTINA KOŠTA

Svako kome je istina na prvom mestu, krenuće putem koji ide u potpuno suprotnom pravcu od utabane staze ovog sveta. Negde, pre otprilike osam godina, zakoračio sam iz sigurnog u nesigurno, iz ljudskog sistema u Božju školu vere. Oni koji me poznaju, znaju da to nisam učinio iz hira, niti iz želje da budem “drugačiji” — učinio sam to zato što nisam mogao da okrenem glavu od istine. Ta odluka čekala je nekoliko godina da bi sazrela, a možda i prelomne misli bile su reči apostola Pavla:

“Sve smatram gubitkom zbog prevažnog poznanja Hrista Isusa Gospoda mojega; zbog njega sam sve izgubio i sve smatram otpadom, samo da bih Hrista zadobio” (Filipljanima 3:8).

Na svoj način i ja sam zakoračio tim putem i nikada se zbog toga nisam pokajao, uprkos svim nevoljama, progonstvu i iskušenjima.

I kao što to po pravilu biva, na tom putu izgubite mnogo — prijatelje, kolege, čak i deo porodice. Neki će vas etiketirati, neki distancirati od vas, neki će pokazati otvoreno neprijateljstvo prema vama zato što ste se usprotivili sistemu, zato što ste se usudili da koristite razum i slobodnu volju, zato što uzdižete zaboravljene istine Svetog Pisma. Isus je unapred upozorio:

“Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju… došao sam da rastavim čoveka od oca njegova, i kćer od matere njene…” (Matej 10:34–36).

Iako te reči bole, i razumeće ih samo oni koji su to doživeli, oni koji proživljavaju to iskustvo znaju da je to deo hoda za Hristom. Ali, isto tako, oni znaju da uprkos odbacivanju od strane društva i nekada bliskih ljudi – ne ostaju potpuno sami.

U mom slučaju, 𝗚𝗼𝘀𝗽𝗼𝗱 𝗷𝗲 𝗯𝗶𝗼 𝘃𝗲𝗿𝗮𝗻, 𝗮 𝗸𝗿𝗼𝘇 𝗡𝗷𝗲𝗴𝗼𝘃𝗲 𝗹𝗷𝘂𝗱𝗲 — “𝗸𝗮𝗻𝗮𝗹𝗲 𝗯𝗹𝗮𝗴𝗼𝘀𝗹𝗼𝘃𝗮” — obezbedio je sve što je trebalo mojoj porodici i meni. Ti ljudi (a oni će znati ko su) su mi pokazali da Nebo i Zemlja nisu dva sveta bez dodira, nego da kroz poslušne ruke i srca Božji plan teče. Kao što Pavle piše Filipljanima:

“A Bog moj ispuniće svaku vašu potrebu po bogatstvu svojemu u slavi, u Hristu Isusu” (Filipljanima 4:19).

Vama, koji proučavate Sveto Pismo, sigurno su poznate reči proroka Jeremije koji je želeo u jednom momentu da zaćuti, ali je u sebi osećao vatru koja ne da mira:

“Ali je u srcu mom kao oganj razgoreo, zatvoren u mojim kostima; umorio sam se zadržavajući ga, i ne mogu” (Jeremija 20:9).

Mnogi medju nama suočavaju se sa ovakvom situacijom gotovo svakodnevno — možeš da biraš lakši put, ali istina je nekako uvek jača od straha.

U Bibliji čitamo i Pavlove reči:

“Dostojan je radnik plate svoje” (1. Timotiju 5:18) i “Ko uči Reč, neka deli sva dobra s onim koji ga uči” (Galatima 6:6).

𝗣𝗼𝗱𝗿𝘇𝗮𝘁𝗶 𝗼𝗻𝗲 𝗸𝗼𝗷𝗶 𝘀𝘁𝗼𝗷𝗲 𝘂 𝗽𝗿𝘃𝗶𝗺 𝗿𝗲𝗱𝗼𝘃𝗶𝗺𝗮 𝗯𝗼𝗿𝗯𝗲 𝗶𝘇𝗺𝗲𝗱𝗷𝘂 𝗱𝗼𝗯𝗿𝗮 𝗶 𝘇𝗹𝗮 nije luksuz, nego 𝗯𝗶𝗯𝗹𝗶𝗷𝘀𝗸𝗮 𝗼𝗯𝗮𝘃𝗲𝘇𝗮 𝗶 𝗶𝘇𝗿𝗮𝘇 𝗹𝗷𝘂𝗯𝗮𝘃𝗶 𝗽𝗿𝗲𝗺𝗮 𝗚𝗼𝘀𝗽𝗼𝗱𝘂. Isus je rekao:

“Ko vas prima, mene prima; a ko mene prima, prima Onoga koji me je poslao… I ko napoji jednoga od ovih najmanjih samo čašom hladne vode… neće izgubiti svoju platu” (Matej 10:40–42).

Zato i pišem ove redove — da pre svega zahvalim Gospodu za Njegovu neprestanu brigu, ali i svima vama koji ste bili produžena Božja ruka. Vi ste dokaz da 𝗚𝗼𝘀𝗽𝗼𝗱 𝗻𝗶𝗸𝗮𝗱 𝗻𝗲 𝗼𝘀𝘁𝗮𝘃𝗹𝗷𝗮 𝘀𝘃𝗼𝗷𝗲, 𝗻𝗲𝗴𝗼 𝘂 𝗽𝗿𝗮𝘃𝗼 𝘃𝗿𝗲𝗺𝗲 𝗽𝗼𝗱𝗶𝘇𝗲 𝗹𝗷𝘂𝗱𝗲 𝗸𝗼𝗷𝗶 𝗰𝗲 𝗯𝗶𝘁𝗶 𝗼𝗱𝗴𝗼𝘃𝗼𝗿 𝗻𝗮 𝗺𝗼𝗹𝗶𝘁𝘃𝘂.

Takodje, pišem ovo i kao izazov onima koji sebe nazivaju Hristovim sledbenicima: 𝗻𝗲 𝗼𝗸𝗿𝗲𝗰𝗶𝘁𝗲 𝗹𝗲𝗱𝗷𝗮 𝗼𝗻𝗶𝗺𝗮 𝗸𝗼𝗷𝗶 𝘀𝘂 𝘀𝗲 𝗼𝗱𝗿𝗲𝗸𝗹𝗶 𝘀𝘃𝗲𝗴𝗮 𝗿𝗮𝗱𝗶 𝗲𝘃𝗮𝗻𝗱𝗷𝗲𝗹𝗷𝗮.

Mojsije je izabrao “da radije trpi zlostavljanje s narodom Božjim, nego da uživa prolazna zadovoljstva ovog sveta” (Jevrejima 11:25). Oni koji danas stoje na tim mestima žrtve i istine nisu tamo da bi bili heroji u ljudskim očima, nego da bi 𝗛𝗿𝗶𝘀𝘁𝗼𝘀 𝗯𝗶𝗼 𝗽𝗿𝗼𝘀𝗹𝗮𝘃𝗹𝗷𝗲𝗻 𝘂 𝗼𝘃𝗼𝗺 𝘀𝘃𝗲𝘁𝘂 koji Ga nepoštuje na svim nivoima društva – od pojedinca i porodice, pa sve do državnika, religijskih institucija i “duhovnih” vodja naroda.

Borba nije gotova. Istina je i dalje vredna svega. 𝗔 𝗚𝗼𝘀𝗽𝗼𝗱 𝗷𝗲 𝗶 𝗱𝗮𝗹𝗷𝗲 𝘃𝗲𝗿𝗮𝗻 — 𝗼𝗱 𝗽𝗿𝘃𝗼𝗴 𝗱𝗼 𝗽𝗼𝘀𝗹𝗲𝗱𝗻𝗷𝗲𝗴 𝗱𝗮𝗻𝗮 𝗽𝘂𝘁𝗮. I zato stojim, 𝘻𝘢𝘩𝘷𝘢𝘭𝘢𝘯 𝘪 𝘰𝘩𝘳𝘢𝘣𝘳𝘦𝘯, 𝘻𝘯𝘢𝘫𝘶𝘤𝘪 𝘥𝘢 𝘖𝘯𝘢𝘫 𝘬𝘰𝘫𝘪 𝘫𝘦 𝘱𝘰𝘤𝘦𝘰 𝘥𝘰𝘣𝘳𝘰 𝘥𝘦𝘭𝘰 𝘶 𝘯𝘢𝘮𝘢, 𝘥𝘰𝘷𝘳𝘴𝘪𝘤𝘦 𝘨𝘢 𝘥𝘰 𝘥𝘢𝘯𝘢 𝘏𝘳𝘪𝘴𝘵𝘢 𝘐𝘴𝘶𝘴𝘢 (𝘍𝘪𝘭𝘪𝘱𝘭𝘫𝘢𝘯𝘪𝘮𝘢 1:6).