Svi prolazimo kroz teške trenutke — bolest, gubitke, razočarenja, nedostatak finansija. Mnogi tada pomisle da ih je Bog napustio. Medjutim, istina je suprotna: ponekad, u posebnim situacijama, Bog upravo kroz dopuštanje problema pokušava da dopre do našeg srca. Da budemo jasni – Bog ne koristi nevolju da bi nas mučio, već da nas probudi iz duhovnog mrtvila.
Ponekad život donese znakove koje ne želimo da vidimo. Ako je naše srce zatvoreno za Boga, jednostavno nećemo čuti kakvu poruku Bog šalje. Problemi nisu kazna — oni su poziv čoveku da se zaustavi, osvrne i pronađe ponovo pravi put.
Meni su trebale godine da naučim da svaki put kada se suočim sa teškoćama, ne pitam: “Zašto Bože?” i time zauzem stav u kome Boga krivim za nevolje, nego da pitam: „Gospode, šta me učiš kroz ovo?“
U Svetom Pismu pronalazimo dobar primer za ovu temu. Kralj Asa, o kome čitamo u 2.Dnevnika 14-16, bio je vladar Jude koji je u početku imao čisto srce i u svemu se oslanjao na Boga.
Njegova vera i poverenje u Boga posebno su se pokazali kada je ogromna vojska Etiopljana došla protiv njega i njegovog naroda. Asa je tada znao da kaže:
„Gospode, u Tvojoj je moći da pomogneš i slabome i jakome; pomozi nam, Gospode, jer se na Tebe oslanjamo.“ (2. Dnevnika 14:11)
Bog mu je tada dao veliku pobedu. U to vreme, kralj Asa je uklanjao idole, obnovio oltar Gospodnji i narod vraćao Bogu. Ali, kasnije — kada je postao uspešan i moćan, Sveto Pismo nam kaže da se njegovo srce udaljilo od Boga.
Godinama kasnije, kada je na Judu napao kralj Izrailjev, Asa više nije tražio Božju pomoć. Umesto toga, izveštaj kaže da je uzeo srebro i zlato iz Božjeg hrama i njima podmitio sirijskog kralja da mu pomogne:
„Jer oči Gospodnje obilaze svu zemlju da pokazuju svoju silu prema onima koji su Mu potpuno predani srcem. Učinio si ludo što si se oslonio na cara Sirijskog, a ne na Gospoda Boga svog.“ (2. Dnevnika 16:7–9)
Kralj Asa je zaboravio na Boga koji ga je ranije toliko puta spasio i bio mu podrška. Uspesi su mu doneli samopouzdanje, a samopouzdanje — oholost.
I kao da to nije bilo dovoljno, biblijski izveštaj dodaje:
„U trideset devetoj godini svoje vladavine, Asa obole od bolesti u nogama; ali se ni u svojoj bolesti ne obrati Gospodu, nego lekarima.“ (2. Dnevnika 16:12)
Da ne bi bilo nesporazuma, ovde nije problem u tome što je kralj Asa otišao lekarima — već u tome što nije tražio Boga. Pažljivo čitanje teksta nam to jasno pokazuje. Bolest je bila Božji poziv da se kralj Asa pokaje i vrati na dobar put, ali on ga je jednostavno ignorisao. Njegova telesna bolest bila je odraz duhovne bolesti — otvrdlog srca.
Asa je tako postao simbol za čoveka koji je duhovno ogluveo: Bog govori, ali on više ne čuje.
Svako od nas može početi svoj hod sa Bogom u veri i revnosti — ali ako srce ne ostane meko, lako otvrdne. Nekako su nas pogrešno naučili o tome šta je vera. Sveto Pismo je jasno – vera nije događaj, već odnos koji se održava svakog dana.
Jedna od pouka iz života kralja Ase je – nauči da se oslanjaš na Boga, ne na sistem. Asa se oslonio na ljudske resurse, umesto na Boga. I danas mnogi više veruju u novac, poznanstva ili medicinu, pre nego u Božju volju. Bog nije protiv lekara ili pomoći prijatelja — On je protiv samodovoljnosti, što je bio slučaj u životu kralja Ase.
Kada te zadesi „bolest u nogama“ — fizička, emocionalna ili duhovna — možda to može biti Božji način da te zaustavi malo i da pokuša da te vrati Sebi.
Kralj David je jednom prilikom rekao:
„Čisto srce sazdaj u meni, Bože, i duh prav obnovi u meni.“ (Psalam 51:10)
Pokajanje omekšava srce i vraća te u Božju prisutnost. Za razliku od Ase, kralj David je znao da se pokori Bogu. Kada ga je prorok Natan suočio sa njegovim grehom, David nije bežao — pokajao se iskreno. Zato ga Biblija naziva „čovekom po Božjem srcu“ (Dela 13:22).
David je grešio, ali je uvek znao kako da se vrati na pravi put. Asa, iako je nekada živeo pravedno, na kraju je zaboravio kako da se ponovo približi Bogu.
Apostol Pavle piše u Jevrejima poslanici 3:13:
„Pazite jedni na druge svakoga dana, dok se još može reći ‘danas’, da niko od vas ne otvrdne prevarom greha.“
Greh je takav da ne deluje odmah — on polako otupljuje savest. Svaki mali kompromis sa grehom – čini srce malo tvrđim, dok u jednom trenutku potpuno ne ogluviš za Božji glas. Zato je pokajanje svakodnevna disciplina — a ne povremeni čin.
„Jer ja znam misli koje mislim za vas, govori Gospod,
misli o miru, a ne o nesreći, da vam dam budućnost i nadu.“ (Jeremija 29:11–13)
Bog ima dobre planove za nas — ali ih otkriva samo onima koji Ga traže celim srcem. Najveći blagoslov nije izlečenje, posao, ni uspeh — već sam Bog.
Ako se boriš, ako te nešto „boli“, možda Bog upravo time pokušava da te dozove.
„Jer oči Gospodnje obilaze svu zemlju da pokazuju svoju silu prema onima koji su Mu potpuno predani srcem.“ (2. Dnevnika 16:9)
Bog traži ljude koji Mu veruju i u miru i u bolesti, i u uspehu i u porazu. Tek kada se potpuno prepustiš Božjoj volji, nećeš pronaći samo rešenje za svoje probleme — pronaći ćeš Njegovu prisutnost, mir i ljubav koji ispunjavaju sve praznine.
Hvala ti što čitaš moj blog! Ako uživaš u sadržaju koji stvaram i želiš da me podržiš da nastavim da pišem, možeš to učiniti putem linka ispod. Svaka podrška, pa i najmanja, znači mnogo! 💫
Peshcanik 
Leave a comment