VEČNA UREDBA ILI PROLAZNA SENA?

“I od Mladine do Mladine, i od Subote do Subote, dolaziće svako telo da se pokloni preda Mnom, kaže Gospod.” (Isaija 66:23)

Mladine (mlad mesec, nov mesec) – od jevrejske reči chodesh – nov mesec, prvi dan meseca; koren reči – chadash – biti nov, obnoviti se, postati nov, stvoriti novo, ponovo izgraditi.

Mladine se više puta spominju u Pismu, a ono što privlači pažnju jeste da veoma često idu zajedno sa Subotama i praznicima.

“Evo rad sam zidati dom imenu Gospoda Boga svog da mu ga posvetim da se kadi pred njim kadom mirisnim i da se postavljaju hlebovi vazda i da se prinose žrtve paljenice jutrom i vecerom, i u subote i na mladine i na praznike Gospoda Boga našeg, što treba da biva u Izrailju doveka.” (2.Dnevnika 2:4)

“I odredi deo carski od blaga svog za žrtve paljenice, što se prinose jutrom i vecerom i za žrtve paljenice što se prinose u subote i na mladine i na praznike, kako je napisano u zakonu Gospodnjem.” (2.Carevima 31:3)

Kao što se može primetiti – praznici, Mladine i Subote često se spominju zajedno u istom kontekstu – proslavljanja i službe Bogu. Mladine su bile posebni dani i svetkovali su se prvog dana svakog meseca, odnosno, večera kada bi se na nebu pojavio prvi tanki srp novog meseca. U biblijsko vreme, uz prisustvo dva svedoka koji su videli Mladinu, sveštenici, a kasnije Sinedrion, svečano su izjavljivali: “Mesec je posvećen!” Biblija nam kaže da je postojao običaj da ljudi posećuju proroke ili Božje ljude na Mladine ili u Subote, kako bi slušali od njih Reč Gospodnju, tražili savete ili pomoć.

“Potom viknu muža svog i reče mu: Pošlji mi jednog momka i jednu magaricu da otrčim do čoveka Božjeg i da se vratim. A on reče: Zašto danas hoćeš da ideš k njemu? Niti je Mladina ni Subota.” (2.Carevima 4:22-23)

Vidimo da su Mladine bile značajan dan za Božji narod, kako do Hrista – tako i posle Hrista. Apostol Pavle je znao da ohrabri vernike u Kolosima sledećim rečima:

“Neka vas dakle niko ne sudi za jelo ili piće, ili praznike, Mladine ili Subote. Ovo je sve tek sjena onoga što dolazi, štaviše- telo Hristovo.” (Kološanima 2:16-17)

U drugom poglavlju svoje poslanice vernicima u Kolosu, apostol Pavle pohvaljuje njihovu čvrstinu u dobroj veri i ohrabruje ih da ostanu na tom putu (Kološanima 2:5).

Poslanica Kološanima je napisana ~62 godine posle Hrista, odnosno 30-ak godina posle Njegove smrti, vaskrsenja i vaznesenja. U to vreme hrišćani su nastavili da svetkuju Subotu, Mladine i praznike (prolećni i jesenji jevrejski praznici), što je očigledno iz Pavlovog pisanja. Iz istorijskih zapisa takodjr saznajemo da su hrišćani svetkovali praznike, Subotu i Mladine gotovo do 400.g.n.e. Ali, na osnovu poslanice Kološanima, primećujemo da su ti isti vernici bili kritikovani od nekoga. Oni koji su to radili bili su asketski gnostičari koji su hrišćane osudjivali zbog zajedničkih obroka, sedmičnih, mesečnih i godišnjih sastanaka, iz razloga što su verovali u izolaciju, samoću i potpuno lišavanje svega toga. A apostol Pavle ih, sa druge strane, ohrabruje i kaže da niko nema pravo da to radi i čak im upućuje jaku podršku da istraju na svom duhovnom putu.

Veoma je bitno shvatiti da je na krstu ukinuta ceremonijalna žrtva koja je vekovima ukazivala na Jagnje Božje koje je sada prineto na žrtvu. Posle toga, više nije bilo razloga prinositi žrtve. Ceremonije su bile vremenska dešavanja, dok su praznici Gospodnji “uredba večna”. Da su Mladine takođe “večna uredba” vidimo i iz stiha u knjizi proroka Isaije 66:23 gde sam Bog kaže da će u večnosti svaka spasena osoba na Mladinu i Subotu dolaziti da se pokloni pred Njim, odnosno, drugim rečima – sveta služba u sveto vreme.

Jedan od osnovnih problema vezanih za razumevanje istine o praznicima Gospodnjim proističe iz pogrešnog shvatanja Starog i Novog Zaveta. Mnogi hrišćani smatraju da se Stari i Novi Zavet nalaze u opoziciji i da su to vremenske odrednice. Zakon nasuprot milosti, odnosno, dela nasuprot vere, ne shvatajući da su to “stanja ljudskog srca” od samog početka pa do danas, a o čemu je apostol Pavle veoma jasno govorio u svojoj poslanici Galatima. U tom kontekstu (kontekst “Stari zavet nasuprot Novi Zavet) Hrist je stavljen nasuprot Mojsiju i iz toga će mnogi pretpostaviti da Hrist zamenjuje Mojsija (u teološkom smislu). Ipak, Biblija jasno kaže da je Hrist došao da ispuni zakon ali i da ga još i istakne (Matej 5:18; Isa 42:21).

“Jer da ste vjerovali Mojsiju onda biste vjerovali i meni; jer on pisa za mene. A kad njegovijem pismima ne vjerujete, kako ćete vjerovati mojijem riječima?” (Jovan 5:46, 47)

Isus kaže da je On izraz onoga što je Mojsije napisao. Dakle, Hrist nije u suprotnosti sa Mojsijem, već kompletni odraz onoga što je napisano u zakonu i prorocima.

“Zakon je evanđelje utelovljeno, a evanđelje je otkriveni zakon. Zakon je koren; evanđelje je mirisni cvet i plod koji je koren doneo.” (Elen Vajt, Hristove očigledne pouke, 128)

Očigledno je, na osnovu Pisma, da ni Subota ni Mladine nemaju vremenski okvir i da njihovo svetkovanje označava znak pripadnosti. Čak i apostol Pavle nije rekao da su “ove stvari” bile senka, već da jesu senka (sadašnje vreme). Senka zavisi od stvarnog Objekta. A sve ukazuje na Hrista. Praznici ukazuju na Hristovu službu kroz istoriju spasenja. Subota ukazuje na Njegovu stvaralačku moć i podseća nas na delo stvaranja – nas i naše planete. Mladine nas podsećaju na novorodjenje, novi početak, novo stvorenje u Hristu. Svaki Gospodnji praznik ukazuje na Sina Božjeg i na ono što On želi da postigne sa nama – da nas ujedini u jedno Telo (Kološanima 2:16-17)