Strah ili život?

U svetu u kome živimo postoji mnogo razloga za strah i uznemirenost. U poslednjih par godina susretali smo se sa zatvorenim granicama, praznim rafovima u marketima, škole su bile zatvorene ili su imale neuobičajen režim rada, ljudi su ostajali bez posla. Kako platiti stan, hranu, izdržavati decu? Posle globalnog straha od virusa, sada se blizu nas sukobljavaju velike svetske sile. NATO, SAD i Rusija lome koplja preko leđa Ukrajine a sve se to odražava i na nas. Cene rastu gotovo svakodnevno, ljudi ponovo kupuju u velikim zalihama gorivo, hranu… posmatrajući sve to – postavlja se pitanje: “Kako da živim bez straha?”

Bilo da je to virus, rat, ekonomska kriza ili nešto drugo – sve to može postati razlog straha i uznemirenosti. Strah, sam po sebi, nije ništa drugo nego reakcija na nepoznato, neizvesno. A toga je i previše u našem svetu. Neko je rekao: “Onaj koji se boji da umre – nikada i nije počinjao da živi.” Sve dok se čovek nečega (ili nekoga) plaši, ne može ni adekvatno i ispravno ka tome da se postavi. Onaj koji sve vreme živi u nekom strahu, ne može da “diše punim plućima” i umesto da iskoristi maksimalno život podaren na ovoj zemlji, on će svo vreme provoditi krijući se, bežeći od nečega (ili nekoga), a kada nešto od posledica greha i stigne takvu osobu – panika će biti takva da će izazvati užasne teškoće i bolove. Takve vrste strahova nas mogu dovesti do jedne od dve krajnosti.

Prva krajnost je – fatalizam. Spuštamo ruke i govorimo: “Neka bude šta bude!” Čovek dovodi sebe u situaciju kada mu je svejedno šta se dešava oko njega i kako određeni događaji utiču i na njega i na njegove bližnje.

Druga krajnost je – kontrola. Uznemirenost dovodi do paralize čoveka, i on tada troši sve svoje snage – i umne i fizičke, na analizu najgoreg scenarija do kojeg neki određeni događaj može da dovede. U ovoj opciji mi pokušavamo da kontrolišemo sve što je god moguće, pa čak i ono što nije u našim mogućnostima.

Kako balansirati izmedju fatalizma i kontrole? Kako u vreme svetske krize posedovati mir i nadu, umesto straha i uznemirenosti?

Način na koji ćete se suočavati sa strahom, u mnogome zavisi od toga šta verujete po pitanju života i smrti, kao i kakav odnos imate sa Bogom.

Ako je ovaj život sve što imamo – tada imamo razloga da strahujemo na svakom koraku. Za one koji tako veruju, svaka sekunda je važna i čovek će se svim silama truditi da izbegava opasnosti i da kontroliše svaku situaciju u kojoj se nadje a sve sa ciljem da sebi obezbedi što duže vremena na ovoj planeti.

Sa druge strane, Biblija nas uči drugačije. Iz nje mi saznajemo da život nije nešto što je ograničeno samo na našu zemlju. Sveto Pismo nam kaže da je čovek stvoren da živi večno. Otac i Sin stvorili su čoveka kako bi kroz svu večnost uživao u njihovoj ljubavi. Nažalost, čovek je svesno odlučio da se odvoji od svog Tvorca i to je proizvelo određene posledice, a prva od njih je strah.

“A Gospod Bog viknu Adama i reče mu: Gde si? A on reče: Čuh glas Tvoj u vrtu pa sam se uplašio jer sam go, te se sakrih.” (1.Mojsijeva 3:9-10)

Iz Pisma dalje saznajemo da je svaka odluka, doneta u ovom životu, važna i za večni život. Život na ovoj zemlji je direktno povezan sa životom u večnosti. Standard koji je postavljen nije ni manje ni više nego svetost, to jest, savršenstvo karaktera, i Pismo je tu veoma jasno i nedvosmisleno.

“Budite vi dakle savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski.” (Matej 5:48)

Čovek je kompleksno biće i razvija se na nekoliko različitih sfera – fizička, emotivna, psihička, duhovna. U tom kontekstu, i za spasenje se očekuje da se čovek potrudi u više pravaca. Ukratko rečeno – spasenje jeste dar Božji, ali se očekuje i čovekova saradnja.

“Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji.” (Efescima 2:8)

“Jer kao što je telo bez duha mrtvo, tako je i vera bez dobrih dela mrtva.” (Jakov 2:26)

Dakle, pitanje života i smrti je veoma bitno u savladjivanju straha. Kada shvatimo da je život na ovoj zemlji samo priprema za večni život i nešto mnogo bolje – u tom slučaju čovek će svoje snage usredsrediti na svoj karakter i odnos sa Bogom, a neće svoje snage trošiti na kontrolisanje drugih ljudi ili događaja na koje definitivno ne može da utiče. Mi zasigurno ne možemo da kontrolišemo cenu nafte, kurs eura ili dolara, vremenske nepogode…a ima još toliko toga na šta ne možemo da utičemo, a sve to proizvodi strah i uznemirenost.

Sa druge strane, ne postoji ništa što nije pod Božjom kontrolom. To ne znači da se nećemo razboleti ili osetiti nestašicu nafte ili hrane. Sveto Pismo nam govori o Bogu kao našem nebeskom Ocu kome je stalo do nas i koji definitivno brine o nama. Pre svega, Njegovo staranje usmereno je ka tome da nas sačuva za večni život. Živimo u svetu koji je razrušen grehom i nažalost posledice greha su nešto sa čime ovde moramo da živimo. Ali Bog svakako ne želi da živimo u ovakvom svetu. Ovo jeste naša realnost ali nije naša budućnost. Bog nam je obećao svet bez bolesti, svet bez suza, društvo bez mržnje i zavisti, mesto bez smrti (Otkrivenje 21:1-4) Da Bog voli čoveka, najjači dokaz je i dolazak Njegovog Sina na ovu zemlju koji nam je pokazao koliko je velika ljubav našeg nebeskog Oca. Bog nikada nije ostavio čoveka i nikada ga nije izneverio.

“Jer je Bog toliko voleo svet da je dao Svog jedinorodnog Sina, da nijedan koji Ga veruje ne pogine nego da ima večni život.” (Jovan 3:16)

Čovek je taj koji beži od Boga. Stoga, poverenje u Božja obećanja ruši svaki strah. Ljubav prema Bogu izgoni svaki strah iz ljudskog srca. Ne možemo izbeći posledice greha – rat, bolesti, nestašice… ali ono što možemo jeste da sebe usmerimo ka Bogu a ne ka problemima oko nas. Ovaj život živimo da bismo se spremili za večni život. Što više proučavamo karakter Oca i Sina – to ćemo više biti povezani sa Njima i strah neće imati nikakvog uticaja na nas. Formula je jednostavna – izaberi danas na čemu će biti tvoj fokus. To naravno ne znači da nas događaji u svetu ne interesuju. To ne znači da svoj glas nećemo dizati protiv nepravde. Ali naša prva potreba će biti da sebe i ljude oko nas približimo Bogu i stanemo pod Njegovu zaštitu. Samo tu smo sigurni i strah nema vlast nad nama.

“U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah napolje; jer strah ima muku. A onaj koji se boji – nije savršen u ljubavi.” (1.Jovanova 4:18)