Otkrivenje 12:7-9: “I nasta rat na nebu: Mihael i anđeli Njegovi zaratiše sa Aždajom. I Aždaja udje u rat i anđeli njegovi, ali ne nadvladaše. I ne beše im više mesta na nebu. I zbačena bi Aždaja velika, stara Zmija – koja se zove djavo, zavodnik celog sveta. Bačen bi na zemlju i sa njime i svi njegovi anđeli.”
Prvi rat. Najvažniji rat u istoriji i desio se na nebu. Čime su se služili oni koji su bili učesnici tog rata? Kakvo oružje je u njemu moglo biti korišćeno? Kada pogledamo rečnike, tada nam reč koja je kod nas prevedena kao „rat“ zvuči veoma poznato. U originalu stoji grčka reč – „polemos“. U našem svakodnevnom govoru, postoji jedna reč koju veoma često upotrebljavamo a slična je ovoj iz knjige Otkrivenja 12-og poglavlja. To je reč – polemika! Da, reč „polemos“ označava konflikt, vojni konflikt, borbu, ali takodje označava i stanje neprijateljstva, antagonizam, razdor, konflikt, svadja. Istražujući njeno značenje, postaje savršeno jasno da u ratu na nebu nije bilo mačeva, koplja, bombi, tenkova… bio je to informacioni rat, rat reči…
„i posta rat na nebu…“
Rat, koji je počeo na nebu, nažalost, došao je i kod nas – na zemlju. I glavno oružje u tom ratu, glavno oružje vodje pobune – sotone, možemo da vidimo baš u ovom tekstu, gde se upotrebljava termin varalica, zavodnik, onaj koji vara sav vasioni svet. Izvrtanje istine, izvrtanje stvarnosti, izvrtanje stvarnih činjenica – to je oružje djavola. I upravo tim oružjem, on je sa sobom u greh i propast poveo čak trećinu andjela, kako nam Pismo kaže. U Otkrivenju 12:4 čitamo da je “njegov rep povukao trećinu zvezda nebeskih”, a kasnije nam se objašnjava da je ta aždaja u stvari sotona, a da su zvezde nebeske – andjeli Božji. Informacioni rat je počeo na nebu, a zatim se premestio na našu zemlju. Oružje djavola je – varanje, prevara, a sama reč djavo znači – klevetnik, opadač.
Hajde da zajedno pogledamo šta se dešavalo na samom početku naše planete. Informacioni rat je bio u toku, i želimo da vidimo šta je tada bilo upotrebljeno kao taktika i oružje.
1.Mojsijeva 3:1-6: “A Zmija beše lukavija od svih zveri koje je stvorio Gospod Bog. I ona reče ženi: Zar vam je Bog rekao da ne smete jesti ni sa jednoga drveta u vrtu? A žena odgovori zmiji: Plodove sa stabala u vrtu smemo da jedemo. Samo plod sa stabla koje se nalazi posred vrta, Bog je rekao da ne jedemo i da ga ne diramo, da ne bismo umrli! A Zmija odgovori ženi: Ne, nećete umreti! Nego Bog zna da će vam se onog dana, kada budete jeli sa njega, otvoriti oči I tada ćete I vi postati kao bogovi koji razlučuju dobro i zlo. A žena videvši da je stablo dobro za jelo, za oči primamljivo, a za mudrost poželjno – ubra plod njegov i pojede, pa dade i svom mužu te i on okusi.”
Neminovno, ovaj odeljak je prepun informacijama, ali ono što nas trenutno interesuje jeste kontekst informacionog rata. Šta je preduzeo djavo? Kakvu taktiku je on ovde koristio? Da pogledamo 4 i 5 stih. Djavo, obraćajući se Evi, kaže: „Nećete umreti“! Sa druge strane, Bog je bio vrlo jasan: „Umrećete!“ Djavo kaže: „Ne, nećete vi umreti, nego…“! Ovo je trenutak kada više nemamo samo protivorečnost onome što je Bog rekao, već i pojavu dezinformacija – „ne, nećete umreti, već evo šta će se desiti…“ A šta će se to desiti? 1.Mojsijeva 3:5 nam otkriva: „…ali zna Bog…a vi ne znate…“ Drugim rečima, sotona govori: „Zna Bog da ćete vi, kada budete jeli ovaj plod, postati kao i On, i zato što On to zna, i ne želeći da postanete kao On – zato vas je i ograničio…“ U borbu se uvode novi elementi, nova “oružja. Ovo se zove insinuacija, napad na motive. U slučaju koji posmatramo, to je značilo govoriti o Bogu nešto što u stvarnosti ne postoji, predstavljati Njegove motive i Njegov karakter u jednom potpuno drugačijem svetlu. Šta je sotona zaista postigao ovim “vojnim” manevrom? Predstavljajući Boga kao Onoga koji sebe voli više nego druge, Boga je predstavio i kao nekoga ko je sebičan i zato je izmislio nepostojeći zakon – “ako jedete, umrećete”, a sve sa ciljem da drži čoveka podalje od svojih ličnih stvari. U stvarnosti – sve je to bila laž. Realnost koja nije postojala. Vidimo da je djavo, ta stara zmija, nastavio sa prevarama, sa već proverenim metodama „ratovanja“ i osvajanja, taktikom falsifikovanja, insinuacijama, i optužbama koje nisu imale nikakve veze sa realnošću. Ali ono što je najstrašnije jeste ono što čitamo u 6-tom stihu. Da pogledamo.
„I vide žena…“
„I vide žena da je drvo dobro za jelo…“ Bog kaže: „ Nemojte jesti jer ćete umreti…“ A žena, „videvši da je drvo dobro za jelo…“ – uze plod.
Eva je „videla“. Da razmotrimo novonastalu situaciju. Ovo se stručno zove „stvaranje alternativne realnosti“. Postoji realnost onakva kakva je stvorena od strane Boga, i svet koji je On uspostavio, zapovesti koje je On postavio, opomene koje je On dao ljudima, ali postoji takodje i druga verzija, dijametralno suprotna Božjoj, koja je ništa drugo već izvrtanje Božje realnosti, i ako nastavimo da slušamo klevetnika, opadača – počećemo da vidimo realnost onakvom kakvom nam je sotona šapatom predstavlja.
„I vide žena da je drvo dobro za jelo…!“ Kako može biti dobro za jelo kada je Bog rekao da se sa tog drveta ne sme jesti, jer će nastupiti smrt?! Ovo je prvi primer kako je na našoj zemlji isprobana tehnologija informacionog rata, i na našu veliku žalost, naši prvi praroditelji su pali, a ono što je Eva uradila, danas radi puno ljudi – u tehnološkom svetu, posebno na platformama socijalnih mreža, to se zove „šerovati“. Podeliti. Ona je jela i „šerovala“ je, podelila sa Adamom, pa je i on „jeo“. A dalje tekst nastavlja: „…zato što si poslušao glas žene svoje…“ Eva nije jednostavno došla i rekla: „Evo ti, jedi!“ Ne! Izmedju njih je postojao razgovor, dijalog, “polemos”, ona ga je ubedjivala i Pismo nam kaže da je Adam poslušao glas svoje žene. Pristao je da bude deo alternativne realnosti. Eva je, bez preispitivanja, bez savetovanja, samo „podelila“, „prosledila dalje“ i kao rezultat – na zemlju su došli smrt, stradanje, bolesti, prokletstvo, užasi, socijalne nepravde, ratovi i sva druga zla koja mi danas, nažalost, veoma dobro poznajemo.
Informacioni rat je mnogo kompleksniji nego što nam se na prvi pogled to čini. Bibilija vrlo detaljno objašnjava i uzroke i posledice ovakve vrste ratovanja, a mi ćemo ih ukratko sagledati.
„Vaš je otac djavo…“
(Jevandjelje po Jovanu 8:44)
Zvuči strašno, zar ne? Zar nismo svi deca Božja? Kome je Isus uputio ove reči? On se obraća judejima, predstavnicima Božjeg naroda, šta više – On se obraća vodjama Božjeg naroda, sinovima Božjim, onima koji Boga znaju, obraća se religioznim ljudima i kaže im: „Vaš je otac djavo!“ Kako? Zašto? Nikada Isus nije ostavio svoje slušaoce u dilemi ili misteriji. Vrlo brzo je dao objašnjenje ove strašne izjave za uši judejskih vodja: „Zato što želite da činite prohteve oca svoga. On je krvnik ljudski (čovekoubica) od početka i ne stoji na istini jer istine nema u njemu; kad govori laž – svoje govori jer je lažov i otac laži.“ Biblija nam govori da je taj informacioni rat, koji je počeo na nebu, dislocirovan na zemlju, i da su mnogi od potomaka Adama i Eve postali aktivni učesnici ovog informacionog rata, postavši agenti samog djavola. Isus ih naziva decom djavola. U tom ratu oni postaju njegovo moćno oružje, njegovi vojnici, oni su predstavnici njegove armije, armije koja je, kao i on, odana laži i koja tu laž širi svuda oko sebe. Ova situacija ide do tako strašne tačke, da u jevandjelju po Jovanu 16:2-3 čitamo sledeće:
„Izgoniće vas iz sinagoga, a dolazi i vreme kada će svako ko vas bude ubijao misliti da tako čini službu Bogu.“
Onaj koji bude ubijao „misliće“ da time služi Bogu!? To je alternativna realnost koju smo prihvatili slušajući klevetnika i oca laži. Verovatno se svako od vas sada pita – šta je uzrok ovakvog ponašanja? Uzrok je otkriven u sledećem tekstu:
„A sve to činiće jer nisu upoznali ni Oca ni Mene.“
(Jevandjelje po Jovanu 16:3)
Jednostavno je – deca Božja nisu sposobna da čine ovakve strahote. Sinovi Božji i sinovi djavola se mogu razlikovati, i Biblija nam govori na koji način. I u vreme Isusovo, i za vreme srednjeg veka, i danas – postoje sinovi djavola i ćerke djavola koji imaju aktivnu ulogu u tom informacionom ratu, koji nastavljaju da na ovaj svet donose razdore, ali ideološki to se nikada ne završava. Pitate se zašto? Pogledajmo reč „informacija“. Prevod je engleske reči „information“. Poslušajte i pogledajte etimologiju ove reči, njen sastav. Reč „formacija“ – označava odredjeni poredak, a reč „in“ – uneti nešto, odredjeno kretanje. To jest, kada se neka informacija negde ubaci, ona ne ostaje tek tako na tom mestu. Šta ona radi? Ona formira. Ona formira pogled na svet, formira reči, zatim dejstva, i tada dolazi do situacija kada onaj koji ubija misli da služi Bogu! A sve zato jer nisu upoznali Oca i Njegovog Sina. I više nije važno da li se radi o religioznim ljudima ili ne.
Pismo nam otkriva važne činjenice o informacionom ratu. Postoji Bog i postoji djavo. Postoji istina i postoji laž. Postoji „Božji arsenal“ i postoji „djavolski arsenal“. I u tom ratu svi učestvujemo. Nema neutralnih niti ih može biti. U tom ratu se sve vrti oko prirodno elementarnih stvari – da li je nešto pravda ili nepravda, istina ili laž, Bog ili djavo. Ovaj rat jeste duhovne prirode, ali sa neminovnim uticajem na fizički svet i fizičku realnost u kojoj živimo.
Šta da radimo onda? Šta lično ja treba da uradim kada shvatim da se nalazim u epicentru informativnog rata? Pre svega, moramo da poznajemo osnove tehnike bezopasnosti u kontekstu informativnog rata. Ovo je neophodno kako ne bismo postali agenti samog djavola.
Tehnike bezopasnosti u informativnom ratu – po Pismu
5.Mojsijeva 13:12-14: „Ako za kakav grad svoj, koji ti Gospod Bog tvoj da da u njemu živiš, čuješ gde govore: pojavili su se nevaljali ljudi iz tvoje sredine i zavedoše sve koje žive u gradu njihovom, govoreći: hajde da služimo drugim bogovima, kojih ne poznajete, tada dobro istraži, raspitaj se i temeljito izvidi, pa ako bude istina i doista se učinila ta gadna stvar medju vama, onda ćeš…“
Prvo pravilo u informacionom ratu – proveravajte informaciju. Kako poveravati informaciju? Još jednom čitamo: „…dobro istraži, raspitaj se i temeljito izvidi…“ Gde da se raspitamo? Uvek je najbolje ići kod onih koji su povezani sa situacijom koju želimo da istražimo.
5.Mojsijeva 19:15: „Nije dovoljan jedan svedok protiv nekoga u bilo kakoj krivici ili prestupu ili grehu, koji je počinio; presuda neka bude punopravna samo pred rečima dva ili tri svedoka.“
Pre nego što „šerujete“ informaciju, pre nego je podelite sa još nekim, pre nego nastavite taj niz – potrebno je uveriti se da li je to istina ili ne. I za to nije dovoljan jedan, već dva svedoka, a Pismo nam kaže – još bolje tri.
1.Carevima 22:5-8: „Tada Josafat reče caru izraelskom: posavetuj se najpre sa Gospodom. Tada car izraelski okupi oko četiri stotine proroka i upita ih: mogu li ići u osvajanje na Ramot Gilead ili ne? A oni odgovoriše: Idi, jer će ga Gospod predati caru u ruke. Ali Josafat upita: ima li ovde još koji prorok Gospodnji da i njega upitamo? A car izraelski reče Josafatu: ima još jedan čovek, preko koga bismo mogli upitati Gospoda, ali ga ne podnosim jer mi ne prorokuje ništa dobro nego samo zlo; to je Mihej, sin Jemlin. A Josafat reče: neka car ne govori tako.“
O čemu je ovde reč? Reč je o tome da u informacionom ratu ne treba samo proveravati informaciju, već i samog sebe. Svoje srce. Zato što uvek postoji izbor. Uvek postoji izbor različitih verzija. I kakvu verziju izabrati, nije uvek pitanje istinitosti verzije, već da li se ona meni svidja. U tekstu koji smo čitali, car kaže: “Da, ima još jedan čovek Božji, ali ga ja ne podnosim jer mi nikada ne prorokuje ništa dobro”. Kakav je ovo problem? Ovaj fenomen se zove selektivna percepcija. Nepisano je pravilo da se odredjena informacija retko kad svidja čoveku ukoliko ga ona na neki način pritiska, utiče na njegov status, na njegove poglede na svet, na njegovu sliku o sebi, o njegovom narodu, religiji, crkvi…bilo šta. To jest, ukoliko se radi o „neprijatnoj informaciji“ za čoveka, postoji opasnost, postoji tendencija da takva informacija bude odbačena. Čak iako je to istina! Biblija nas savetuje da osim tačnosti informacija, istražujemo i svoja sra da ne bismo postali agenti sotone.
2.Timotiju 4:3-4: „Jer će doći vreme kada ljudi neće slušati zdravu nauku, nego će po svojim željama nakupiti sebi učitelje, kako ih uši svrbe; i odvratiće uši od istine, i okrenuće se ka bajkama.”
Ovo je samo produžetak onog prethosnog što smo rekli. Ljudi će birati koga će slušati. Slušaće one koji prijaju njihovim ušima. Istina – i nije tako važna za njih. Bajke mnogo više prijaju. Kada čovek bira samo ono što prija njegovom uhu, njegovim željama, vremenom će biti okružen samo onime što želi da čuje i na njegovom vidiku neće biti nijedne druge alternative. Danas, kada imamo toliko mogućnosti da saznamo istinu i proverimo informaciju – čovek sam sebe izoluje i putuje u jednom pravcu, nesposoban da vidi i čuje bilo šta drugo. Zato još jednom – proveravajte sebe, proveravajte svoje srce, zbog čega se meni baš ovo svidja, zašto ja baš ovo volim da gledam i slušam, ima li u ovome istine ili se to tiče samo mojih želja?
Informacioni rat ima svoju duhovnu prirodu, videli smo poreklo ove vrste rata, a i pogledali smo neke od osnovnih principa zaštite u njemu i kao treće – pokušaćemo da odgovorimo na pitanje: kakav odnos imati sa onima koji misle drugačije?
1.Carevima 8:39: „Ti čuj s neba, iz stana svog, i smiluj se i učini i podaj svakome po svim putevima njegovim, koje znaš u srcu njegovom; jer Ti sam znaš srca svih sinova čovečijih;“
Samo Bog zna srce čovekovo. Da, postoje slučajevi kada čovek svesno laže, ili za odredjeni novac širi dezinformacije, ili zatvara oči na nepravdu…da – to je realnost u kojoj živimo. Ponekada je veoma lako to i prepoznati. Ali u većini slučajeva – mi ne znamo da li neko zaista veruje u ono što nije istina jer je sebe okružio takvim izvorima informacija, ili zna istinu ali je namerno izvrće. Teško je otkriti i raspoznati takve ljude – jedino Bog zna. Moramo biti jako oprezni jer ne znamo da li čovek zna ili ne zna istinu, da li veruje iskreno ili ne, šta se stvarno dogadja u njegovom srcu… samo Bog to zna.
Psalam 73:8: „Podsmevaju se, pakosno govore o nasilju, oholo govore.“
Da, postoje ovakvi ljudi – znaju, razumeju ali svejedno govore oholo, prete, podsmevaju se. Teško je pravedniku da posmatra ovakve stvari, da ih možda i lično nosi, ali u svetlu prethodnog teksta – mir i utehu treba nalaziti u činjenici da Bog zna, posmatra i brine.
Drugi važan princip, Priče 20:3: „Čast je čoveku ustegnuti se od rasprave, a ko je bezuman počinje svadju.“
Često srećemo ljude koji sebe doživljavaju kao vrhunske „ekonomiste, vojskovodje, trenere, političare“ – u sve se razumeju, pa ne možemo a da se ne zapitamo – kad su uspeli da sakupe toliko znanje, a suština je da ne znaju ništa niti su svesni onoga što se oko njih dogadja. Ulaziti u takve nekonstruktivne rasprave – uzaludno je trošenje vremena i Pismo nas poziva da se i toga pazimo.
I poslednji princip:
2.Timotiju 2:24-25: „Sluzi Gospodnjem ne priliči svadja, nego da bude dobronameran ka svima, učitelj, blag a ne zao. Koji sa krotošću poučava protivnike, ne bi li im Bog dao pokajanje ka poznanju istine.“
Svi mi imamo prava na svoj stav, poziciju i mišljenje – osnovano, istinito, pošteno mišljenje. Ali moramo znati kako da izlažemo svoje stavove. Bez svadje, ponižavanja i vredjanja druge strane, i (kako Pismo kaže) sa krotošću ne bi li Gospod dao pokajanja osobi koja ide u pogrešnom pravcu i ne bi li je doveo do poznanja istine. Agresija radja agresiju. Vredjanje se vraća istom merom. Svoje stavove branimo mirno i dostojanstveno. Vladajmo činjenicama. Proverenim činjenicama. I na kraju zlatno pravilo:
1.Petrova 3:9: „Ne vraćajte zla za zlo, ni uvredu za uvredu; naprotiv, blagosiljajte jer ste na to pozvani da biste nasledili blagoslov.“
Sotona je taj koji želi da svi budu posvadjani. To je cilj informacionog rata – stvaranje neprijateljstva, stvaranje haosa. Primer rata na nebu, kao i primer iz Edemskog vrta, u slučaju naših praroditelja, pokazuje nam da djavo – opadač i klevetnik, želi da nas stavi u neprijateljske odnose, kako jedne sa drugima, tako i sa našim nebeskim Ocem i Njegovim Sinom, a našim Spasiteljem i Otkupiteljem. Informacioni rat je uzročnik svih drugih ratova. On stvara jaz izmedju ljudi, ali i izmedju čoveka i Boga. Ne budite agenti djavola već sinovi Božji, deca svetla. Pozvani smo da nasledimo blagoslov. Učesnici smo ove borbe. Ne možemo biti po strani, jer to jednostavno nije moguće. Od nas se zahteva da se opredelimo. Tražimo mudrost od Gospoda i neka u Njemu bude izvor i naših reči i naših dela.
1.Petrova 3:10-12: „Jer svaki koji voli život i želi da vidi dane dobre, neka zadrži jezik svoj od zla, i usne svoje da ne govore prevarne reči; zla neka se kloni i neka čini dobro, neka traži mir i neka stremi ka njemu. Jer oči Gospodnje gledaju pravedne, i uči Njegove slušaju molitve njihove, a lice Gospodnje na one koji čine zlo.“
Peshcanik 
Leave a comment