KAKO ČITAŠ?

Toliko je toga što ne znamo o svetu u kome živimo i toliko toga što ne znamo o ljudima koje srećemo svakoga dana, a iz nekog razloga, dajemo sebi za pravo da naredjujemo, primoravamo ili da se postavljamo sudijama nad njima, a sve pokriveno plaštom religije. Kada se ove ružne navike primete kod hrišćana, onda one postaju još neprihvatljivije, jer Sveto Pismo osudjuje takvo ponašanje. Nametanje okvira ili pravila ljudima oko nas nije ono na šta mi kao grešnici imamo pravo. Čak ni Bog to ne radi, već stavlja izbore pred nas, detaljno nam obrazlažući posledice koje naši izbori mogu doneti.

Isus je govorio o ovome u Svom susretu sa zakonikom, i taj izveštaj imamo zapisan u 10. glavi jevanđelja po Luki, gde vidimo zakonika koji Hristu postavlja pitanje: “Šta ću činiti da dobijem život večni?” Isus mu odgovora takodje pitanjem: “Šta je napisano u zakonu?” Ali, kako bi prešao na dublji problem, On postavlja pitanje: “Kako čitaš?” Isus nije upitao: “Šta čitaš?” već – “Kako čitaš?” ili, drugim rečima – “Kako tumačiš ono šta si pročitao?”

Ključno pitanje za svakoga ko želi izaći iz zemaljskih okvira i ostvariti nebeske veze je pitanje: “Kako čitaš?”

Pitanje u vezi večnog života koje je zakonik postavio Isusu je jedno od najvažnijih pitanja koje čovek sebi može da postavi. Pozicija koju za uzimate u društvu i ljudi sa kojima se družite – snažni su pokazatelji vaše vrednosti – u ovome svetu. Suprotno ovome, u Božjem carstvu, svaka osoba je Božje dete i dostojna je poštovanja i dostojanstva. Prateći ovaj razgovor izmedju Hrista i zakonika, primećujemo da zakonik želi da tumači Pismo u okvirima koje mu je nametnula tradicija i društvo u kojima je odrastao, umesto da to uradi na nebeski način. On je dao ispravan odgovor Isusu kada je rekao: “Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom snagom svojom i svom misli svojom i bližnjega svoga kao samoga sebe.” Oko toga nema nikakve sumnje. I sam Isus to potvrđuje rečima: “Pravo si odgovorio, to čini i bićeš živ”, ali zakonik, kada je u potpunosti shvatio šta sve to obuhvata, želi da iskrivi značenje tih reči i postavlja sledeće pitanje: “A ko je moj bližnji?”

Značenje biblijskih reči je jednostavno, ali se ljudsko srce koje je pod uticajem nametnutih okvira, ponaša kao da su te reči teško razumljive zato što ne želi da napusti stari okvir i prihvatiti novi. Ovo je razlog zašto su mnogi hrišćani potpuno beživotni. Oni veruju u Hristovo carstvo, ali žive u skladu sa sotoninim carstvom, a rezultat je: sebičnost, zbrka, frustracija i zlo. Celokupni hrišćanski svet je zbunjen kada je reč o spasenju zato što Biblija jasno naučava da će hrišćanin koji je prožet blagodaću Božjom živeti u skladu
sa Božjim zapovestima. Međutim, mnogi od nas pristupamo Njegovim zapovestima u kontekstu ovozemaljskih okvira, pravila ili tradicije; mi nastojimo da ih izvršavamo kako bi zadobili spasenje, umesto da ih vidimo kao opis obećane veze koja će biti formirana između Boga i Njegove dece.
Suprotno ovome, veoma često, imamo situaciju da čitava mnoštva ljudi, uočavajući nemogućnost da ispune zahteve zakona, i umesto da verom uđu u vezu sa Bogom, oni proglašavaju da je nemoguće držati Božje zapovesti i stoga nikad ni ne dožive radost pobedničke slobode u Hristu. Bilo da pokušavate ostvariti učinak ili ne, problem je i dalje u tome da se sve vrti oko učinka, umesto oko veze. Niti jedna od ove dve grupe neće ući u carstvo nebesko ako ne prihvate Božje zapovesti u kontekstu veze zasnovane na
veri sa Onim koji je umro za nas, to jest – Sina Božjeg. To je ono što je nedostajalo ovom čoveku opisanog u Jevandjelju po Luki 10-om poglavlju.

Ljudska pokvarenost uvek teži da pronađe način da iskrivi Sveto Pismo onako kako joj to odgovara; da veruje u Hrista, ali da živi u skladu sa svetom i njegovim vrednostima. Okviri u kojima smo izabrali da živimo jesu bitni. Oni odredjuju našu budućnost, a naša budućnost je neraskidivo povezana sa našom sadašnjom životnom praksom, našim svakodnevnim odlukama i sve se odvija unutar tih okvira koje smo izabrali; oni definišu naš odnos i prema ljudima oko nas i prema Bogu.