AGAPE ili FILEO?

Kada vam neko postavi isto pitanje više puta za redom, iako vi smatrate da ste mu odgovorili, očigledno je da vam ta osoba želi staviti do znanja da vam ne veruje u potpunosti ili da niste razumeli poruku koju vam želi poslati. Biblijski izveštaj nam kaže da je Petar, nakon trećeg pitanja “postao žalostan”. Zašto? Šta je prouzrokovalo tu žalost?

Iz grčkog teksta možemo videti da Isus u prva dva puta upotrebljava specifičnu reč za ljubav – “agape”, a u odgovoru Petar koristi reč – “fileo”. U trećem pitanju, Isus će upotrebiti takodje “fileo”. U čemu je razlika izmedju ove dve reči? I šta je time Hristos želeo da postigne?

“Fileo” je ljubav koja zavisi od osećanja koja stalno moraju biti “podgrejavana” od strane druge osobe. Emocije su te koje rukovode ovom vrstom ljubavi, te je stoga ona nestabilna. “Agape” je, sa druge strane, ljubav koju snažno oslikava ideja principa; ona je bezuslovna, obuhvata mnogo više od “fileo”, posebno u oblasti “suda”, ona je spokojna, trezvena i nepristrasna u svakoj situaciji, a opet snažna u isto vreme, i ne oscilira. “Fileo” je ljubav koja nam dozvoljava da volimo svoje prijatelje ili porodicu, jer su tu uključena jaka i topla osećanja, i od nas se ne zahteva mnogo truda, dok je “agape” ljubav koja je potrebna da bismo mogli voleti sve ostale koji nisu naša porodica i prijatelji, ili bolje rečeno – ljubav potrebna da bismo mogli da volimo neprijatelje, one koji nas ne vole, one koji nam rade iza ledja i nanose bol i nepravdu svakodnevno. To je ljubav koja zahteva više od osećanja. Nije teško voleti one koji vas vole i imaju poštovanje prema vama, ali neprijatelji vas ne poštuju uopšte i imaju jaku želju da vas unište, a Hristos nas uči da i njih trebamo voleti. Za takvu ljubav potrebno je mnogo više od “fileo”. Potrebna je “agape”.

“Jer je telesna želja u neprijateljstvu sa Bogom; jer se ne pokorava Božjem zakonu, a i ne može.” (Rimljanima 8 :7)

Ako Pismo kaže da jedinu osobu u univerzumu koja je Izvor “agape” ljubavi smatramo za neprijatelja, to jest – Boga, onda će i za nas biti nemoguće da takvu ljubav pokažemo u svom životu. Bog mora biti naš Prijatelj. Naša veza sa Izvorom “agape” ljubavi mora da bude promenjena i to je ono što je Isus pokušavao da objasni Petru.

“A koji nema ljubavi (agape) ne poznaje Boga; jer je (jeste) Bog ljubav (agape).” (1.Jovanova 4:8)

Pismo nam kaže da Bog, ne samo da poseduje “agape”, nego On “jeste agape”. To je Njegova priroda. Naša ljudska priroda je u neprijateljstvu sa Božjom prirodom, i tu stvari treba da se menjaju. Dok razgovara sa Petrom, Isus govori o njegovoj prirodi koja ima potrebu za promenom. Kako dolazi do te promene?

“Mi volimo (agape) Njega, jer je On prvo voleo (agape) nas.” (1.Jovanova 4:19)

Mi dobijamo “agape” primanjem “agape” od Boga. “Agape” možemo dobiti samo i isključivo ako obožavamo Boga koji je “agape”. Samo u tom slučaju može se ispuniti Hristov nalog:

“A ja vam kažem: ljubite (agape) neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji vas mrze i molite se Bogu za one koji vas progone; da biste postali sinovi Oca vašega koji je na nebesima.” (Jevandjelje po Mateju 5:44-45)

Nije dovoljno imati samo” fileo”. Ta ljubav je možda lepa, ali nije dovoljna da nas učini savršenima. Nije dovoljna da od nas načini sinove Božje. Zato je logičan zaključak Hristovog govora usledio samo par rečenica kasnije, nakon ovih radikalnih izjava o ljubavi prema onima koji žele da vide naše uništenje:

“Budite, dakle, savršeni, kao što je savršen vaš nebeski Otac.” (Jevandjelje po Mateju 5:48)

Ako želite da saznate detaljnije razliku izmedju “fileo” i “agape”, čitajte 1.Korinćanima 13-to poglavlje. Veoma precizno opisana “agape” ljubav. Do najsitnijih detalja.

Kada vam Bog postavi pitanje: “Da li me voliš (agape)?” kakav će biti tvoj odgovor? Razlog zašto Isus tri puta postavlja isto pitanje Petru je najverovatnije da bi ga blago ukorio i podsetio na njegovo odricanje, sve sa ciljem da ga pouči i da Mu pokaže razliku izmedju ljubavi koju je Petar imao prema Hristu, i ljubavi koju je Hristos imao prema Petru. Igra reči koju je Hristos upotrebio, izazvala je žalost kod Petra kada je shvatio gde se nalazi u odnosu na ono gde bi trebalo da bude. I treba reći da je ovaj razgovor izmedju Hrista i Petra bio veoma delotvoran. Petar je od tog momenta postao drugi čovek i jedan od najsnažnijih medju apostolima, potpuno opravdavši svoje ime “Petar – kamen”.