Dodir ili guranje?

“I odmah Isus oseti u Sebi silu što izađe iz Njega, i obazrevši se na narod reče: Ko se to dotače mojih haljina? I rekoše Mu učenici Njegovi: Vidiš narod gde Te gura, pa pitaš: Ko se dotače mene?” (Jevandjelje po Marku 5:30-31)

Žena o kojoj je ovde reč je pretrpela velike neuspehe od mnogih lekara, i kako je vreme prolazilo – nije joj bilo bolje već naprotiv, mnogo gore. Tako piše Marko u svom evandjelju, dok je Luka, koji je takodje spomenuo ovaj dogadjaj izostavio ovaj detalj, možda zato što je i sam bio lekar. Svi njeni pokušaji ostali su bez uspeha, samo muka i nada koja je završila u očaju.

Ova žena predstavlja mnoge od nas koji čeznemo za duhovnim isceljenjem. Možda pokušavate da se izvučete iz očaja u koji su vas životne okolnosti gurnule. Želite sigurnost oproštenja greha i mir sa Bogom. Možda jurite da nahranite svoju dušu, a neprestano gladujete i nikako da se nasitite; možda ste žedni, a nikako da se napijete te “žive vode”.

Sa koliko “nadrilekara” ste se savetovali, koliko ste zemaljskih “lekova” spremni bili da uzmete, koliko ste duhovnih doktora poslušali! A isceljenje je izmicalo. Hvalimo se da nije bilo ni jednog bogosluženja na kojem nismo bili, sedeli u prvim redovima, grejali klupe. Mi smo obične religijske lutalice. Spremni smo bili da poslušamo bilo koga, svaku novotariju, svaku veliku i “važnu” osobu, svaku senzacionalnu priču, svaku poruku koju je stvorio čovek, a sve u nastojanju da postanemo pravedni i sveti. A rezultat – podneli ste veliku muku, potrošili sve što ste imali, ništa vam nisu pomogli i završili ste u još gorem stanju nego što je bilo na početku.

Ja – ne mogu nikoga da spasim. Niti bilo ko od ljudi to može, jer je to izvan naših mogućnosti. Žena iz Jevandjelja po Marku je došla do tog zaključka takodje, nažalost, posle mnogo vremena. Čemu nas uči primer ove žene? Za Hristovo isceljenje ljudi dodju tek onda kada se nadju na kraju svojih pokušaja. Da li mora tako da bude? Apsolutno ne! To je greška koju mnogi prave. Zašto Hrista ostavljamo kao poslednju opciju? Zašto sebe izlažemo velikim gubicima, nevoljama i bolovima?

Možete dobro poznavati Sveto Pismo, možete ga pročitati ne znam koliko puta, ali dok živa Reč ne prođe kroz vas, nimalo nećete biti bolje. Ne radi se tu o odlascima u crkvu. Niti se radi o religioznim ritualima. Isceljenje se nalazi u Isusovoj prisutnosti, u Njemu samom. To je prva i osnovna poruka ovog dogadjaja. Druga je ta da postoji ogromna razlika između guranja oko Hrista i dodirivanja Hrista. Više od pola miliona ljudi napustilo je Egipat i krenulo u obećanu zemlju, a da nikada nisu stigli u nju. Iz celog tog mnoštva, samo dve osobe su je ugledale. Oni su dodirnuli obećanu zemlju; svi ostali – samo su se gurali oko nje, ali su ostavili svoje kosti u pustinji. I ovde se u isto vreme oko Isusa guralo mnoštvo ljudi; neki su bili radoznali, drugi uzbuđeni, treći Ga kritikovali, ali svi su se gurali. Samo jedna žena Ga je dodirnula i to je sve učinilo drugačijim – njen život se promenio.

Kojoj grupi vi pripadate? Da li ste dodirnuli Hrista ili se samo gurate oko Njega?