Pitanja o veri…

Dosta vas je izrazilo želju da napišem nešto o sebi i svojoj veri. Smatram da ne postoji ništa lepše nego govoriti o svom iskustvu sa Bogom. U ovom kratkom članku, odgovoriću na najčešća pitanja koja mi postavljate, a Božjom pomoći – kasnije ću sa vama deliti i druga mnogobrojna iskustva, koja su bila Božji način da me izgradi kao osobu i kao pastora, a sve sa ciljem da vas ohrabrim da svoj život posvetite traganju za istinom, i usavršavanju svog odnosa sa Bogom.

Lično se oslanjam na tekst apostola Pavla koji kaže:

“…mi imamo samo JEDNOG Boga Oca, od koga je sve, i mi u Njemu, i jednog Gospoda Isusa Hrista, kroz koga je sve, i mi kroz Njega.“ (1. Korinćanima 8:5-6)

Kao i na Hristove reči zapisane i Jevandjelju po Jovanu 17:3:

“A ovo je život večni da poznaju Tebe, jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista.” (Jevandjelje po Jovanu 17:3)

I isto tako na Psalam 139:7:

“Kuda da odem od Tvog duha? Kuda da pobegnem od lica Tvojega? (Psalam 139:7) – gde vidimo da psalmista izjednačava duh Božji sa Njegovom ličnom prisutnošću.

Sumirano u jednoj rečenici, a kao rezultat dugogodišnjeg proučavanja Svetog Pisma, mogu da kažem da – verujem u JEDNOG Boga, Njegovog Sina Isusa Hrista i Božjeg Duha koji je lična prisutnost Boga i Njegovog Sina Isusa Hrista.

Rodio sam se u adventističkoj porodici, tako da sam odrastao i vaspitan sam u adventističkom okruženju. Kao mladić sam se krstio biblijskim krštenjem uronjavanjem i sve do nedavno sam bio član i pastor ove denominacije. Već nekoliko godina ne pripadam zvaničnoj crkvi adventista sedmog dana, niti pripadam bilo kojoj drugoj organizaciji. Sebe smatram biblijskim hrišćaninom.

Razloga za moj ovakav stav ima nekoliko, ali više o njima u nekoj od narednih prezentacija. Kao pastor i kao neko ko je svakodnevno u kontaktu sa ljudima različitih veroispovesti, primećujem da vlada veliko nerazumevanje termina “crkva”.

Bog ima Svoju crkvu. Lično verujem da to nije velika katedrala, niti zgrada, niti je nacionalna ustanova, niti su to razne denominacije; Njegova Crkva je sastavljena od pojedinaca koji vole Boga i drže Njegove zapovesti. Sveto Pismo nam kaže:

„Gde su dva ili tri sabrana u Moje ime, onde sam Ja među njima. “ (Matej 18:20).

Tamo gde se Hristos nalazi, pa neka su čak i nekolicina najskromnijih – oni su Hristova crkva, jer prisutnost Najvišeg i Svetog koji prebiva u večnosti je ono što jedino može ustanoviti crkvu.

Kao što sam spomenuo, od kad znam za sebe – redovno čitam Sveto Pismo. Medjutim, moji ozbiljni koraci ka iskrenoj duhovnosti počinju negde oko 2015-te godine, kada sam pažljivijim proučavanjem Biblije primetio da osnovna istina – istina o Bogu, nije ista u Svetom Pismu i u crkvenom tumačenju. Tada sam počeo da propovedam čisto biblijsko evandjelje, bez primesa tradicije i uticaja institucije i ubrzo sam bio, da tako kažemo – “zamoljen” da napustim službu pastora zvanične crkve čiji sam bio član još od svoje mladosti, a uskoro sam i izbrisan iz njenog članstva. To apsolutno nije uticalo negativno na moju duhovnost, niti me je obeshrabrilo, već naprotiv – moji vidici su se proširili, duhovnost je rasla, a ja sam nastavio da se bavim svojim životnim pozivom – da budem pastor.

Teško je izdvojiti jednu biblijsku istinu kao najvažniju. Svaka je podjednako važna, jer zajedno konstruišu sliku o velikom planu spasenja grešnika, kao i sliku o Božjem karakteru. U Svetom Pismu imamo dosta primera određenih pojmova koje, recimo, ne možemo odvojiti – vera i dela, milost i pravda, i tome slično. Isto tako je i sa istinama. Medjutim, ako već neku od njih treba okrakterisati kao “najvažniju” – onda ću reći da je to istina o Bogu. Sigurno ste, čitajući članke na Peshcaniku primetili da se ovom temom najviše i bavimo. Jednostavno – to je temelj. Odatle sve počinje. Bog kao Tvorac, najviši autoritet i Svedržitelj – je Onaj u kome svaka istina otkrivena u Svetom Pismu nalazi svoj smisao. Stoga je važno imati ispravnu sliku o Bogu. I upravo iz tog razloga, mi u Bibliji posmatramo Boga koji se veoma jasno otkrio čoveku, ali se neprijatelj ljudskih duša ozbiljno potrudio da baš tu istinu – istinu o Bogu, Njegovom Sinu i Njegovom karakteru – uvije u misteriju.

Danas imamo milione hrišćana koji nemaju jasnu sliku o Bogu kome se mole, i to je veoma žalosno. Kao prirodna posledica toga – javlja se nepotpuno razumevanje svih ostalih biblijskih istina, a iz čega proizilazi formalno, mlako, odnosno – nominalno hrišćanstvo.

Morao bih da izdvojim dva, jer smatram da su podjednako važna za vreme u kome živimo. Prvi savet se može pronaći u tekstu koji je zapisan u Delima Apostolskim 17:11:

“Ovi pak behu plemenitiji od onih što žive u Solunu; oni primiše reč sa svim srcem, i svaki dan istraživahu po Pismu je li to tako.” (Dela Apostolska 17:11)

Od vitalne je važnosti da imamo naviku da, ne samo iščitavamo Pismo, nego da ga proučavamo, i da kroz taj filter propuštamo sve što smo čuli ili pročitali. To je jedini siguran način koji nas može sačuvati od lažne nauke.

S obzirom na to da danas imamo neverovatan broj takozvanih “učitelja i pastira” koji su ne samo opasni zbog svoje loše nauke koju propovedaju, već su i napadni, vrlo često agresivni, podstiču na nepravdu i nemilosrdno gaze istinu kao i sve one koji im se suprotstave – potrebna je hrabrost da bi se ostalo veran istini “kao magnetna igla polu”. Volim tekst zapisan u Knjizi Isusa Navina:

“Nisam li ti zapovedio: Budi slobodan i hrabar! Ne boj se i ne plaši se, jer je s tobom Gospod Bog tvoj kuda god ideš.” (Isus Navin 1:9)

Marljivost u proučavanju Reči Božje, hrabrost da se stoji na strani istine “makar se i nebo rušilo” i poznavanje Boga – po meni su tri najvažnije stvari koje treba da krase jednog Hristovog sledbenika.