Dok je u svetu broj višestruko veći, u Srbiji imamo oko 40-ak registrovanih verskih zajednica, a procenjuje se da ukupno na našoj teritoriji deluje oko 60 različitih denominacija. Svaka od njih za sebe kaže da je ona prava i jedini put ka istini. Ipak, kada kao hrišćani, postavimo Sveto Pismo kao filter – mnoge od njih se i doktrinalno i praktično nadju u velikom problemu.
Učitelji, sveštenici i pastori mnogih verskih zajednica, nažalost ili iznose nebiblijsku nauku ili, što je još gore – delimičnu istinu (istinu pomešanu sa malom dozom neistine). Koliko je to destruktivno, možemo videti u sledećem citatu, zapisanom pre više od 100 godina:
“Ako dopustite da sin prevare (sotona) i jedno lažno svedočanstvo dobiju podršku crkve koja je imala veliku svetlost i velike dokaze, ta crkva će odbaciti vest koju joj Bog šalje i usvojiti najnerazumnije tvrdnje, pretpostavke, kao i lažne teorije…
Mnogi će stajati za našim propovedaonicama, držeći u ruci baklju lažnog proročanstva zapaljenu na lažnom ognju Sotone. Ako se sumnje i neverovanje usvoje, VERNI PROPOVEDNICI ĆE BITI UDALJENI OD STRANE ONIH KOJI MISLE DA ZNAJU TAKO MNOGO.” (Elen Vajt, Svedočanstva za propovednike, str. 409,410)
Ove reči, zapisane su pre više od jednog veka, ali ne možemo da negiramo njihovu istinitost u današnje vreme.
PITANJE: Da li treba da napustim svoju crkvu?
Prvo, na šta želim da skrenem pažnju, jeste da nikada nisam ohrabrivao ljude da napuštaju svoju zajednicu, odnosno, crkvu, niti je to cilj ovog posta.
Medjutim, sa druge strane, imamo odgovornost da brinemo o svom duhovnom zdravlju i samo ukratko ćemo spomenuti nekoliko argumenata koji bi trebalo da nam pomognu da odlučimo da li napustiti zajednicu kojoj pripadamo (bilo da je to kućna crkva ili institucija) ili ostati u njoj.
Veoma često pišem i govorim o tome koliko je teško napustiti zajednicu koju si voleo ili možda još uvek voliš. Kao pastor, proživeo sam ovo iskustvo lično, ali isto tako i kroz slučaj nekoliko vernika kojima sam služio i više puta sam spomenuo koliko je za mene to bio bolan proces.
Odvojiti se od zajednice kojoj pripadate je veoma teško, iz razloga što su mnogi od nas uložili veliki deo svog života u nju – tu su naši prijatelji, porodica, čitav naš svet.
Ovom prilikom ne govorimo o “preletačima”, to jest, površnim i nominalnim vernicima, koji idu od crkve do crkve, od grupe do grupe i nigde ne mogu da se “uzidaju”. Govorim o onima koji su se iznenada našli u situaciji koju nikada nisu očekivali i koji imaju stvarnu dilemu – koji su počeli da razmišljaju o tome da napuste sredinu za koju su mislili da će ostati u njoj do kraja svog života.
1. RAZGOVARAJ SA BOGOM
Prva stvar koju moraš uraditi jeste da razgovaraš sa Bogom o tome i da Mu pričaš o svojim problemima. Bog sluša svako svoje dete i odgovora na molitve koje dolaze iz iskrenog srca. Načina na koji Bog odgovara ima mnogo i samo ona osoba, koja ima tesnu zajednicu sa Bogom – moći će da prepozna Njegov “tih i tanak glas”. Bog uvek daje smernice i sve što radi – radi u korist čoveka. Nikada protiv njega. Ako neka zajednica postane toksično mesto za vaš duhovni napredak – Bog će vas sigurno osvedočiti u to. Ali, kada i ako se to desi – morate biti spremni da ustanete i odete.
2. RAZGOVARAJ SA BLISKIM PRIJATELJIMA
Dok sam radio kao pastor, imao sam priliku da razgovaram sa ne tako malim brojem članova moje zajednice koji su odlučili da odu iz nje. Veoma često se dešavalo da su takve odluke donete zbog nekog nesporazuma koji se mogao rešiti, ali isto tako, bilo je i onih težih razgovora, koji su za temelj imali opravdane propuste zajednice i onda, kada su takvi propusti mogli biti ispravljeni, moguće je bilo zadržati kvalitetne ljude unutar zajednice. Iz ličnog iskustva znam koliko su ovakvi razgovori teški, ali ako je zajednica spremna da prizna svoj propust i da menja stvari – onda je dovoljno zdrava da ostanete u njoj i da se borite za nju.
3. ISPRAVNI RAZLOZI
Šta su ispravni razlozi? Iako mi mnogi od vas postavljaju ovo pitanje, ja ne mogu i ne smem o tome da govorim, jer su to individualne stvari, tiču se vašeg ličnog odnosa sa Bogom i svaki pojedinac tu donosi svoj sud. Da bi razlozi bili ispravni, vernik se mora oslanjati na principe Svetog Pisma. Neki od tih razloga mogu uključivati, na primer, crkvu koja ide prema nebiblijskoj teologiji, nezdravo vođstvo ili disfunkcionalne odnose. Vaše je da procenite, preduzmete korake i budete odgovorni i pred ljudima i pred Bogom za svoju odluku.
4. NE SKIDAJ POGLED SA HRISTA
U poslednje vreme, sve više ljudi mi priča o tome da razlog napuštanja zajednice u kojoj se nalaze nije zato što žele da napuste Hrista, već naprotiv – da bi Ga ponovo pronašli.
Ljudi kojima smo okruženi i koji se predstavljaju kao hrišćani – često se uklapaju u onu poznatu izjavu – Hristos da, hrišćanstvo ne. I što bi rekao jedan naš proslavljeni glumac – “šteta što je to tako”. Nažalost, to je realnost u mnogim hrišćanskim zajednicama i zbog mnogobrojnih razloga – događa se da sistem funkcioniše, ali smo Hrista izgubili negde usput. Oni najiskreniji, kojima je to važno, u jednom momentu počeće da osećaju prazninu, uprkos svoj raskoši, organizovanosti i programima svoje zajednice i prirodno će krenuti u potragu za Hristom. Ako Ga u svojoj crkvi ne pronađu – tražiće Ga na drugom mestu. Stoga, ne smemo osuđivati one koji se odluče na ovakav put, niti ih blatiti, kriminalizovati i anatemisati.
Kroz svoje lično iskustvo, doživeo sam da čin odvajanja od crkve – većini onih koji ostaju u njoj – bude samo povod za razgovore koji nisu mili Bogu – tu mislim na veoma ustaljenu praksu opadanja i ogovaranja u hrišćanskim redovima, zatim za “žaljenje i gadjenje” prema onome koji je napustio zajednicu i na kraju – potpuno prekidanje odnosa sa njim. Takav stav i odnos prema drugome – nema veze sa hrišćanstvom. Ali, bez obzira na to šta ste doživeli od drugih hrišćana, ili sistema u kome ste bili – nemojte da vas to odvoji od Hrista. Vaše oči trebaju uvek biti usmerene ka Njemu.
Sve ovo sam proživeo lično i situacije o kojima razgovaramo čine jedan deo mog životnog iskustva. Naravno, uvek se treba fokusirati na ono što je dobro, ali – ne smemo, sa druge strane, ignorisati i one jasne pokazatelje koji nas pozivaju da menjamo stvari od kojih zavisi naš večni život.
Crkva Gospodnja još uvek nije savršena, ali će uskoro biti. Ona mora postati takva da bi primila obećanje za poslednje vreme, neophodno za dogadjaje koji će uslediti neposredno pred Hristov povratak na zemlju.
Zato imamo odgovornost da tražimo zajednicu koju čine ljudi koji teže ka savršenstvu karaktera, kojima je doslednost istini najvažnija stvar u životu i čiji je životni izbor da slede Hrista – a ne ljude.
Peshcanik 
Leave a comment