Na čijoj sam strani?

Zašto u Knjizi o Jovu imamo zapisano da je sotona imao slobodan pristup nebesima (Knjiga o Jovu 1-o poglavlje) i da je dolazio na skupove nebeskih vojski i sebe predstavljao kao vladara ove naše planete? Odakle mu ta sloboda i ko mu je dao to pravo? Zašto posle svega učinjenog sa njegove strane, nije bilo restrikcija za njegovo delovanje? Kada je sotona “zbačen” na zemlju i kako? Odgovor možemo pronaći u nadahnutim tekstovima Svetoga Pisma i u spisima Duha Proroštva, u knjigama “Čežnja Vekova” i “Stvaranje, patrijarsi i proroci”.

“Sotona je uvideo da je njegova laž razobličena. Njegova vladavina otkrivena je pred bezgrešnim anđelima i svemirom. Otkrio je sebe kao – ubicu. Prolivši krv Božjeg Sina, izgubio je svaku naklonost nebeskih bića. Od tog trenutka je njegovo delovanje ograničeno. Bez obzira na držanje koje bi pokazao, više nije mogao sačekivati anđele dok dolaze iz nebeskih dvorova i pred njima optuživati Hristovu braću kao one koji su obučeni u haljine prljave i oskvrnjene grehom. Tako se prekinula poslednja karika izraza naklonosti između sotone i nebeskog sveta.” (Čežnja Vekova, str. 761)

Navedeni citat opisuje dogadjaje na nebu neposredno posle Hristovog raspeća. Sotona je konačno izgubio pravo pristupa nebeskim svetovima. U Svetom Pismu čitamo:

“I zbačena bi aždaha velika, stara zmija, koja se zove đavo i sotona, koja vara sav vasioni svet, i zabačena bi na zemlju, i anđeli njeni zbačeni biše s njom. I čuh glas veliki na nebu koji govori: Sad posta spasenje i sila i carstvo Boga našeg, i oblast Hrista Njegovog; jer se zbaci opadač braće naše, koji ih opadaše pred Bogom našim dan i noć.” (Otkrivenje 12:9.10)

“…kada je Hristos na kraju svoje agonije na krstu uzviknuo: „Svrši se!“ (Jovan 19,30) pobedonosni uzvik odjeknuo je svim svetovima i samim Nebom. Veliki sukob koji je tako dugo trajao u ovom svetu, sada je bio odlučen i Hristos je pobedio. Njegova smrt odgovorila je na pitanje da li Otac i Sin imaju dovoljno ljubavi prema čoveku da pokažu samoodricanje i duh požrtvovanja. Sotona je pokazao svoj pravi karakter kao varalica i ubica. Videli su da bi se isti duh, koji je vladao sinovima ljudskim koji su bili u njegovoj vlasti, pokazao i kada bi mu bilo dozvoljeno da upravlja nebeskim silama. Zato je verni svemir jednoglasno izrazio svoju odanost Božjoj vladavini.” (“Patrijarsi i proroci”, poglavlje “Plan otkupljenja”)

Istinitost ovih tekstova nam potvrđuju i Hristove reči neposredno pre stradanja na Golgoti, a zapisane u Svetom Pismu:

“Sada je sud ovome svetu, sada će knez ovoga sveta biti zbačen.”(Jovan 12:31)

Nakon zbacivanja sa neba, gde više nije imao pristup, sotona, velika aždaha, varalica i opadač – sve svoje snage usmerava na borbu protiv potomaka Žene (Otkrivenje 12 poglavlje), protiv onih koji čuvaju zapovesti Božje i imaju svedočanstvo Isusa Hrista.

Šta je bio razlog pada sotone sa nebesa? Gornji tekstovi nam kažu da su andjeli, svi do jednog, nakon što je njegov karakter u potpunosti razotkriven – zatvorili svoje umove za njegove ideje. Njihova odanost Božjoj vladavini sada je bila jednoglasna među svim stanovnicima bezgrešnih svetova.  Sotona je “ispao” iz njihovih umova. Izgubio je “svaku naklonost nebeskih bića” (Čežnja Vekova, 761 str.). Sve do Golgote, postojali su andjeli kod kojih je sotona pokušavao da pogrešno predstavi Božji karakter, kao i karakter samoga Hrista. Tek onda, kada je ubio Božjeg Sina, kada je prolio Njegovu krv – Duh Proroštva nam kaže da je iz umova nebeskih bića iskorenjena svaka naklonost prema neprijatelju. Tada je delovanje sotone, nekada moćnog nebeskog anđela, a sada anđela smrti – postalo ograničeno. Nije više imao pristup nebeskim stanovnicima.

Medjutim, postavljamo pitanje – a odakle sotoni tako puno pristupa ljudskoj rasi?  Nije li zato što gajimo i mi “simpatije” prema njemu? Imamo li naklonost prema “principima njegovog carstva”? Da li je to razlog što još uvek ima vlast nad nama?

Na koji način je njegovo delovanje postalo ograničeno? Da li ga je Bog ograničio? Da li ga je Bog “pritisnuo” ili ga primorao na nešto? Ne. Jednostavno je otkrivena istina o njegovom karakteru. Sveto Pismo nam kaže:

„On je krvnik (ubica) ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad laž govori svoje govori: jer je lažov i otac laži.”
(Jovan 8:44)

Kroz otkrivanje karaktera sotone i otkrivanje karaktera Svog Oca, Hristos je uništio vladavinu sotone, uništio je smrt. Sotona više nema pristup niti moć nad onima koji su iz svojih umova “iskorenili svaku naklonost” prema principima njegove vlasti.

Svakoga dana donosimo odluke. Neke su važne, neke ne toliko. Ovo je trenutak kada treba doneti najvažniju odluku u životu, jer od nje zavisi čitava naša budućnost. Na čijoj si ti strani?