Viči iz grla

“Viči iz grla, ne usteži se, podigni glas svoj kao truba…” (Knjiga proroka Isaije 58:1)

Gotovo kao po pravilu, svaki put kada bi nešto važno trebalo da se kaže i naglasi, Pismo koristi prideve “veliki, jak” koji najčešće idu uz imenicu “grlo, truba”. Tako vidimo Boga koji se sa Sinajske gore obraća narodu “glasom velikim” (5.Mojsijeva 5:22), Solomuna koji se moli za narod i blagosilja ga (1.Carevima 8:55), ili andjela koji ima zadatak od Boga da svetu objavi važnu vest (Otkrivenje 14:9.15; 18:2; 19:17)

Knjiga proroka Isaije 58, opisujući Božju reakciju na formalizam i duhovnu ustajalost, koristi primer dve važne istine, koje se nalaze u temelju odnosa izmedju čoveka i Boga – post i Subota.

Post kao poseban, najintimniji i najtesniji način komunikacije sa Bogom i Subota kao znak odanosti i vernosti prema Bogu kao Tvorcu.

Iako narod Božji želi da Mu bude veran, želi da zna “Njegove puteve” i želi da Mu se približi (stih 2) – nesumnjivo to radi na pogrešan način, način koji Bog ne odobrava i ne može da blagoslovi. Stoga preko proroka Isaije i stiže ova poruka od Boga.

Ako pažljivo čitamo tekstove iz 58-og poglavlja, videćemo da postoji očigledna veza izmedju načina na koji obožavamo Boga sa jedne strane i mučeništva sa druge strane, odnosno, naše dužnosti da ljudima govorimo o Bogu.

“Zašto postismo, kažu, a Ti nisi pogledao, mučili smo duše svoje, a Ti nisi hteo da znaš? Gle, kad postite, činite svoju volju i izgonite sve šta vam je ko dužan. Eto postite da se prete i svađate i da bijete pesnicom bezbožno. Nemojte postiti tako kao danas, da bi se čuo gore glas vaš. Takav li je post koji izabrah da čovek muči dušu svoju jedan dan? Da savija glavu svoju kao sita i da ispod sebe prostire kostret i pepeo? To li ceš zvati post i dan ugodan Gospodu?” (Isaija 58:3-5)

Da bi naše življenje, odnosno – propovedanje, bilo delotvorno, morali bismo da se držimo onoga što nam je Bog ostavio u Svojoj Reči.

Ljudi su danas Božju Reč zamenili ljudskom filozofijom i tradicijama. Nakupili su sebi učitelje prema svojim željama, koji će im ponuditi mogućnost da budu religiozni, ali bez previše žrtve, odricanja i rada na sebi. Kod većine ljudi, ovakva “laka religija” zadovoljiće njihovu dnevnu potrebu za duhovnošću. Medjutim, da li je i Bog zadovoljan?

Pred nama je praznik koji se zove Uskrs. Nigde u Svetom Pismu ne nalazimo ni najmanji nagoveštaj o svetkovanju Hristovog vaskrsenja. Da, to jeste biblijska istina i svakako veoma značajan dogadjaj, ali takvog praznika nema na stranicama Biblije. Baš zbog toga, iskorištena je prilika da se taj praznik proslavlja prvog dana u sedmici i da se na taj način pruži snažna podrška o promeni Subote kao sedmog dana – na nedelju kao sedmi dan i dan za bogosluženje.

Ovo je samo jedan od primera kako hrišćani učestvuju u narušavanju Subote, i Božji praznik zamenjuju za praznik ustanovljen institucijom. O tome koliko je paganske prakse u ovom prazniku govorićemo neki sledeći put.

Za vreme takozvanog “uskršnjeg posta” – ko razmišlja o Bogu, siromašnima ili tome da “razveže sveze bezbožnosti” (Isaija 58:6)? Najvažnija briga je šta unosimo u usta. Post je nešto što spada u duhovnu kategoriju, a mi smo ga zamenili materijalnim stvarima. Preko proroka Isaije, Bog kaže:

“Takav li je post koji izabrah da čovek muči dušu svoju jedan dan? Da savija glavu svoju kao sita i da stere poda se kostret i pepeo? To li ceš zvati post i dan ugodan Gospodu?” (Isaija 58:5)

Ispunjavanje forme, bez želje za zajednicom sa Bogom, preispitivanja svog karaktera i bez osećaja za bližnje – čini svaku našu službu beskorisnom i naše propovedanje besmislenim i bez sile.

Sveto Pismo je knjiga u kojoj nalazimo savršeno Otkrivenje Boga, Njegovog karaktera i Njegove volje. I kada su u pitanju fundamentalne istine – tu kompromisa nema i ne sme biti.

Mnogima to može izgledati kao fanatizam, medjutim nije. To je čuvanje čiste slike o Bogu, to je borba za istinu koja jedino u takvom stanju – kakvom je data od Boga – može biti kanal blagoslova za čoveka. Samo onda, kada je čovek poslušan Božjoj volji, može doživeti obećanje dato preko proroka Isaije. Bog kaže:

“Tada će sinuti videlo tvoje kao zora, i zdravlje će tvoje brzo procvasti, i pred tobom će ići pravda tvoja, slava Gospodnja biće ti zadnja straža.” (Isaija 58:8)

Bog danas treba ljude koji će “vikati iz grla” i koji će “podići svoj glas kao glas trube”. Ne zato što žele da sebe predstave svetijima u odnosu na druge, već zato što neko mora da brani istinu, makar se i nebo srušilo. Vreme Hristovog povratka na zemlju se približilo. Spasenje ljudi zavisi od čistote evandjelja. Zato je važno da budemo verni istini, kao magnetna igla polu.

Samo takvi ljudi uživaju Gospodnje vodstvo, imaju situ i ispunjenu dušu, i izvor su žive vode jer su na ispravan način povezani sa Onim koji je glavni i nepresušan Izvor.