Subota i identitet

Jedan od razloga zašto se mnogi hrišćani iznova i iznova bore sa istim grehom i žive “umornim hrišćanskim životom” je i taj što ne mogu iskustveno da dožive da su deca Božja. Verovali ili ne, Subota i odnos prema njoj, imaju važno mesto u rešavanju tog problema.

Sveto Pismo nam kaže da je Bog, nakon završetka stvaranja sveta, odvojio, posvetio i stavio poseban blagoslov na jedan dan (sedmi) u kome će se sastajati sa čovekom (1.Mojsijeva 2:3; Isaija 66:23).

Pod uticajem greha, Dan posebnog blagoslova i susreta sa Bogom, pretvorio se u svojevrsan teret i mnogi su Subotu počeli da posmatraju kao još jednu obavezu na svom spisku stvari koje treba “odraditi”. Subota je načinjena teretom, i zarobljena formom ljudskih običaja i tradicije, izgubila je potpuno svoj prvobitni smisao.

Bez obzira na to što mnogi ljudski praznici nisu u potpunosti po Božjoj volji, treba reći da svi oni imaju jednu zajedničku osobinu, a to je da pojedincu ostave utisak pripadnosti – porodici, društvu, kolektivu. Slično je i sa Subotom (ali i ostalim praznicima koji se spominju u Pismu) – svi oni su imali za cilj da čoveku pokažu gde i Kome pripada.

Iz tog razloga, često u Svetom Pismu vidimo Boga koji je “ljubomoran” na ta posebna vremena koja je zakazao da bi se sreo sa čovekom. Odbacujući Gospodnje praznike, ili svetkujući ih na pogrešan način – čovek prekida svoju zajednicu sa Bogom, i to je razlog Božje revnosti po tom pitanju. Jednostavno rečeno, stalo mu je do čoveka.

Subota je stoga, veoma važna karika u odnosu čoveka i Boga, ali i u spoznavanju sopstvenog identiteta. Ona je ostavljena čoveku kako bi ga podsećala na to Kome pripada. Kada čovek nema jasno definisan identitet, niti oseća prisustvo Boga u svom životu, bez vere i duhovnog oslonca, njegov život postaje poput broda bez kormila, prepušten talasima nesigurnosti i sumnje. Bez identiteta, on ne zna ko je zapravo, niti šta želi od života. Njegove veze sa drugim ljudima su površne, jer ne može da ponudi ono što ni sam nema – autentičnost i stabilnost. Zato je važno znati Kome veruješ, i sastajati se sa Njim redovno u ta zakazana vremena.

Iz Pisma saznajemo da je sve što je stvoreno, Bog stvorio kroz Hrista, to jest – Njegovim posredovanjem (Kološanima 1:16) i zato je Sin Božji taj koji nam može ponuditi “odmor”. Kada se Hristove reči: “Dodjite k Meni svi koji ste umorni i pod teretom i Ja ću vam dati odmor” (Matej 11:28) posmatraju u kontekstu stvaranja, tada dolazimo do saznanja da se odmor nalazi “u Njemu”, zato što je Božji posao stvaranja završen (ispunjen, zaokružen) u Njegovom Sinu. Apostol Pavle će reći da je svako ko se nalazi “u Hristu” – novo stvorenje, jer se Sin Božji otkriva kao Onaj koji stvara i obnavlja.

Isus nam, kao Gospodar Subote, kaže da je Subota načinjena “radi čoveka” (Marko 2:27) To je dan kada Bog dolazi da se sretne sa čovekom. Njegovo posebno prisustvo čini to vreme i taj dan posebnim i svetim. To nije dan odmora od fizičkog posla, već dan za duhovno isceljenje. Božja zapovest da se tog dana ne radi je data iz razloga da ne bi bila prepreka duhovnom rastu, i iz razloga da čovek taj dan doživi kao posebno vreme.

Svetkovati Subotu znači radovati se u susretu sa Ocem i Sinom. Onaj koji nema to iskustvo, bez obzira na to koliko se uzdržavao od posla – ne svetkuje Subotu. Nemoguće je održati Subotu svetom van zajednice sa Ocem kroz Njegovog Sina. Izvor svakog blagoslova je Bog, nebeski Otac. Kanal kojim ti blagoslovi dolaze do čoveka je Božji Sin. On je ta spona i zato Isus kaže: “Dodjite k Meni i ja ću vam dati odmor.”

Ispravno svetkovanje Subote moguće je jedino onome koji poznaje Boga, koji zna čiji je i kome pripada. Tada Subota ima smisla i donosi čoveku taj poseban subotnji blagoslov.

________________________________________________

Veliko hvala svima koji podržavate propovedanje evandjelja putem Peshcanika.