Mnogo toga, svakodnevno, prodje ispod radara. Nemoguće je sve ispratiti, posebno u eri gde se informacije plasiraju u sekundi. Medjutim, stvarnost ne zavisi od naše percepcije, i dobro bi bilo da ovu činjenicu imamo na umu. Naše vidjenje stvari nije jedini merodavni sudija stvarnosti. Postoje dublje istine koje se odvijaju ispod površine, i ponekad je potrebno vreme da ih prepoznamo i prihvatimo. Čovekov um bi stalno morao biti otvoren za mogućnost da postoji više nego što možemo videti ili razumeti u odredjenom trenutku.
Paradoksalno je kako se ljudi tako olako oslanjaju na površne izvore informacija, koje se često plasiraju na takav način koji ne podstiče na samostalno istraživanje, kritičko razmišljanje ili dublje razumevanje. Zbog preopterećenosti informacijama i brzog tempa života, ljudi su skloni da prihvataju informacije bez proveravanja. Ovakav pristup, najčešće dovodi do formiranja mišljenja koja nisu zasnovana na potpunim i tačnim činjenicama, a rezultat je da će čovek otići u pogrešnom smeru i tako naneti štetu i sebi, ali i okolini.
U rukama onih koji su skloni manipulacijama, selekcija vesti, način izveštavanja i interpretacija dogadjaja – mogu stvoriti iskrivljenu sliku stvarnosti. Da bi se prevazišla površnost u informisanju, neophodno je razvijati kritičko razmišljanje. To podrazumeva preispitivanje izvora informacija, traženje dodatnih perspektiva i dublje istraživanje tema od interesa. Bez tog dubljeg istraživanja i refleksije, možemo ostati zarobljeni u površnim vrednostima i ciljevima koje nam nameću društvo i sistemski autoriteti.
Upravo zbog velike rasprostranjenosti ovog problema, gde nisu poštedjene čak ni hrišćanske sredine, koje bi po svojoj prirodi morale da budu “sigurna kuća” po pitanju istine i verodostojnosti informacija, potrebno je da sami preuzmemo odgovornost za svoje znanje i razumevanje.
Sveto Pismo se u više navrata osvrće na ovaj problem i upozorava čoveka da se pazi onih koji za cilj imaju da nepotpunim i delimično istinitim informacijama zavladaju umom pojedinca. Jedan od najpoznatijih primera nalazimo u Jevandjelju po Mateju 7:15:
“Čuvajte se od lažnih proroka, koji dolaze k vama u odelu ovčijem, a iznutra su vuci grabljivi.”
Bila je ovo dobro poznata slika tadašnjem naraštaju, jer se ovca posmatrala kao jedna od najvrednijih stvari koju je domaćinstvo posedovalo. Kada se prebrojavalo imanje, kod stanovnika Istoka, prvo mesto zauzimale su baš ovce (1.Samuilova 25:2; Jov 42:12, itd.)
Pastirski posao smatrao se za veoma poštovan i odgovoran. Ovca se, možemo reći, nalazila u samoj biti jevrejskog naroda, jer je svaku porodicu obezbedjivala mesom, vunom, kožom i mlekom. Stoga je ovca, kao hraniteljica tadašnjeg društva, bila veoma cenjena i čuvana. Zato je Isus često u Svojim parabolama koristio slike ovaca i pastira, kako bi ljudima tog vremena preneo nebeske istine. U tom kontekstu, vuk se u jevrejskoj misli smatrao odvratnom, grabljivom i veoma žestokom životinjom. Ako bi upao u tor, vuk bi nanosio ogromnu štetu stadu, tako što bi ubijao više nego što može da pojede. Zato je Isus uporedio lažne proroke (učitelje) sa grabljivim vucima, koji, osim što nanose večnu štetu svojoj duši, sa sobom u pogibao odvode i mnoge druge naivne i iskrene ljude.
Da bi im predstavio koliko strašne posledice mogu nastati delovanjem lažnih učitelja, Isus koristi sliku vuka, životinje koje su se jevreji najviše plašili i prema kojoj su osećali odvratnost i mržnju. Vuk se u Svetom Pismu često koristi kao alegorija. U Knjizi proroka Jezekilja 22:27 čitamo:
“Starešine su njene usred nje kao vuci, koji grabe plen, prolivajući krv, gubeći duše sramotnog dobitka radi.”
Ili u Knjizi proroka Sofonija 3:3:
“Knezovi su mu u njemu lavovi koji riču; sudije su mu vuci večernji, koji ne glodju kosti do jutra.”
U vremenu do Hrista, vuk se koristio takodje da opiše osobu, ili narod, koji razara i pustoši. Tako su jevreji, svoje progonitelje često uporedjivali sa vukom, baš zbog njihove surovosti:
“…vuk će ih večernji opustošiti…” (Jeremija 5:6)
U Svetom Pismu vuk simbolizuje neprijatelja. Tako su, po rečima evandjeliste Luke, Hristovi apostoli uporedjeni sa jaganjcima koji se nalaze medju vukovima:
“Ja vas šaljem kao jaganjce medju vukove.” (Luka 10:3)
Govoreći o lažnim prorocima (učiteljima), Isus ukazuje na to da oni, iako na sebi imaju “odeću krotke i nevine ovce”, u svojoj prirodi su vuci grabljivi, obučeni u koristoljublje, laskavost i lažnu dobrotu.
Zlo uvek ostaje zlo, i od zlih ljudi ne treba očekivati dobre postupke, osim u slučaju kada žele da se promene. Reč Božja nas poziva da pazimo. I postavlja se pitanje – kako razlikovati lažne učitelje od vernih učitelja? Odgovor nalazimo u Jevandjelju po Mateju 7:16:
“Po rodovima njihovim poznaćete ih…”
Ovi tekstovi pružaju jasnu smernicu kako prepoznati prave učitelje: “Po rodovima…” – kaže Isus. To znači da dela i ponašanje ljudi govore mnogo o njihovoj istinskoj prirodi i namerama.
Put koji je Spasitelj postavio pred nas je izazovan. Potrebna je velika vera, strpljenje i posvećenost da bi se njime išlo. Licemerni ili neobraćeni ljudi nemaju tu unutrašnju snagu i istrajnost jer im nedostaje prava veza sa Bogom. A prava veza sa Bogom zahteva poznavanje Oca i Sina. U Jevanđelju po Jovanu 14:6, Isus kaže:
“Ja sam put i istina i život; niko ne dolazi Ocu osim kroz Mene.”
Ovaj stih jasno pokazuje da je Sin Božji ključna ličnost za uspostavljanje i održavanje veze sa Bogom. Poznavanje Oca i Sina se ne sastoji samo od intelektualnog razumevanja, već i od duboke, lične veze koja se razvija kroz veru, molitvu i svakodnevno življenje.
Poznavanje Onoga koji je Istina, vitalan je element u odbrani od lažnih učitelja, ali i svake druge vrste licemerja i neiskrenosti u odnosima. Kada živimo u skladu sa Božjim učenjima, postajemo osetljiviji kako na istinu, tako i na laž, što nam pomaže da razlikujemo prave učitelje od lažnih.
Ako u odnosu sa drugom osobom naš uticaj ne donosi plodove i druga strana nastavi da ide putem bez Boga, mudro je odvojiti se. To ne znači da prestajemo da volimo ili da se molimo za tu osobu, već da čuvamo svoju veru i duhovno zdravlje. Pogrešne predstave o ljubavi, od mnogih su načinile hrišćane sa “bolećivom sentimentalnošću”. Ljubav ne znači da moramo sve da tolerišemo. Postavljanje zdravih granica je važno jer nam može pomoći da zaštitimo svoju veru i emocionalno zdravlje, istovremeno pokazujući ljubav i poštovanje prema drugima.
Birajte društvo onih koji fokus drže na Hristu. Okruženje koje nas podržava u veri i pomaže nam da ostanemo fokusirani na Hrista, može biti od presudnog značaja za naš duhovni rast.
1. Zajedništvo u Hristu
Prvo, važno je razumeti da je zajedništvo sa onima koji poznaju pravi identitet Boga temelj našeg duhovnog rasta. Kada smo okruženi vernicima koji žive po Božjim principima, podstičemo jedni druge na ljubav i dobra dela. Ovo zajedništvo nam pomaže da ostanemo fokusirani na Hrista i Njegovo učenje, što je ključno za našu duhovnu stabilnost.
2. Podrška i ohrabrenje
Drugo, društvo vernika koji poznaju Oca i Sina i žive u toj zajednici, pruža nam podršku i ohrabrenje u teškim vremenima. Kao što je zapisano u Poslanici Galatima 6:2: “Nosite bremena jedni drugih, i tako ispunite zakon Hristov.” Kada prolazimo kroz iskušenja, naša braća i sestre u Hristu mogu nam pomoći da nosimo ta bremena, pružajući nam podršku kroz molitvu, savete, ali i praktično.
3. Razlikovanje istine od laži
Treće, društvo onih koji poznaju pravi identitet Boga pomaže nam da razlikujemo istinu od laži. Kada smo okruženi vernicima koji žive po Božjim principima, lakše prepoznajemo lažne učitelje i njihova pogubna učenja. Naši prijatelji u veri mogu nam pomoći da ostanemo na pravom putu i da se ne zavedemo lažnim učenjima.
4. Rast u veri
Četvrto, društvo vernika koji su utvrđeni u istini podstiče i nas same na duhovni rast. Kao što je zapisano u Poslanici Efescima 4:15-16: “Nego, govoreći istinu u ljubavi, da u svemu uzrastemo u Onoga koji je glava, Hristos, iz koga sve telo, sastavljeno i spojeno svakim zglobom koji pomaže, prema delotvornosti u meri svakog pojedinog dela, čini da telo raste za izgradnju u ljubavi.” Kada smo deo zajednice koja poznaje Boga i intelektualno i iskustveno, tada rastemo u veri i postajemo zreliji hrišćani.
Čuvanje čiste biblijske istine, odnosno evanđelja o Ocu i Sinu, od suštinske je važnosti za veru svakog hrišćanina. Radosna vest o Ocu i Sinu predstavlja temelj hrišćanske vere jer nam, sa jedne strane, otkriva Božju ljubav, milost i plan spasenja kroz Isusa Hrista, a sa druge – jedini je garant zaštite od “vukova grabljivih” koji ne štede stado. Čuvanje ove istine znači živeti u skladu sa Božjom rečju, koja jedina ima moć da preobrazi srca i umove, donoseći mir, radost, nadu i sigurnost u svetu punom nemira, iskušenja i gladnih čopora vukova.
___________________________________________________________ Velika zahvalnost svima vama koji podržavate propovedanje evandjelja putem Peshcanika.
Peshcanik 
Leave a comment