Nije uvek sve tako jednostavno. Različiti smo, vaspitani u različitim sredinama i okolnostima, imamo različite puteve do zacrtanih ciljeva i svako od nas nosi sa sobom neko svoje jedinstveno iskustvo koje oblikuje naše perspektive, što je, naravno, ok. Medjutim, bez svake sumnje, sve to može dodatno da iskomplikuje naše odnose i saradnju sa nama bliskim ljudima, ali, takođe može da obogati ono što volimo da zovemo ‘životno iskustvo’. Čovek se uči dok je živ, tako bar kažu…
Sve me je to podsetilo na jedan poznati “tandem” čiji su podvizi, prijateljstvo i zajednički rad opisani u biblijskoj knjizi “Dela Apostolska”. Taj događaj, gde su se apostol Pavle i Varnava razišli zbog neslaganja oko njihovog kolege Marka, pruža duboke pouke o prirodi ljudskih odnosa, poverenja, granica i oproštaja. Za mene lično, ovo nije samo istorijski zapis, već dobro poznata životna situacija iz koje ću, nadam se, izvući ono najbolje.
Apostol Pavle i Varnava, bili su ljudi koji su naučili da se u svom životu, ali i u službi propovedanja evandjelja, potpuno pouzdaju u Božju snagu koja izbavlja. Njih dvojica su u potpunosti bili ispunjeni toplom ljubavlju za duše koje ginu. Tako su, kao verni pastiri u potrazi za izgubljenim ovcama, išli hrabro napred, uopšte ne razmišljajući o sebi i svojoj udobnosti. Istina i borba za istinu je kod njih uvek bila na prvom mestu. Zaboravljajući na sebe, nisu klonuli ni kada su bili umorni, gladni, izloženi hladnoći ili bilo kojoj drugoj nevolji u službi. Pred sobom su imali samo jedan cilj – spasenje onih koji su bili daleko od Boga.
Upravo se ovde Marko, njihov saradnik, svladan strahom i obeshrabrenjem, za neko vreme pokolebao u nameri da se celim srcem posveti Gospodnjem delu. Nenaviknut na teškoće, obeshrabrio se zbog opasnosti i oskudice kojima je bilo propraćeno njihovo putovanje i služba. Marko je uspešno radio kada su okolnosti bile mirne i povoljne, ali, čim bi se pojavila protivljenja, pretnje i opasnosti koje tako često prate propovednike evandjelja, on bi odustajao svladan strahom jer jednostavno nije mogao da podnese teškoće kao svaki dobar Hristov vojnik. Pred njim se nalazio put na kome je tek trebao da nauči da se suočava sa opasnostima, progonstvom i neprijateljstvom.
Kako su apostoli napredovali, očekivalo se da će ih zadesiti još veće teškoće. Marko se uplašio i, izgubivši svu odvažnost, odbio je da ide dalje te se vratio u Jerusalim, u dobro poznatu sigurnost. Zbog ovog odustajanja apostol Pavle je Marka ocenio nepovoljno, u jednom trenutku čak i vrlo oštro, kada je ušao u žustru raspravu sa svojim dobrim prijateljem Varnavom.
Sa druge strane, Varnava je pokušao da opravda Marka i njegovo kolebanje i strah pripisivao je neiskustvu. Osećao je da Marko ne bi trebao da napusti propovedničku službu jer je u njemu video osobine koje ga mogu osposobiti za korisnog Hristovog radnika.
U godinama koje će uslediti, Pavle će promeniti svoj stav, ali će i Marko izrasti u jednog ozbiljnog i autoritativnog propovednika evandjelja.
Iako će mnogi na prvi pogled osuditi Pavla zbog ovako oštrog reza odnosa izmedju njega, Marka i njegovog bliskog prijatelja Varnave, oni malo pažljiviji čitaoci Svetog Pisma videće da je ovakav Pavlov potez bio neophodan i da se kasnije pokazao kao blagoslov za mladog, strašljivog i neiskusnog Marka, ali i za samog apostola Pavla, koji nije ni smeo, a ni želeo da dozvoli da bilo šta omete širenje evandjelja.
U tom važnom i svečanom poslu, u kome je konstantno bio okružen neprijateljima i bio više puta u smrtnim okolnostima, Pavle je shvatao da ljudi kojima će biti okružen i kojima će pokloniti svoje poverenje – moraju biti istinski i pravi prijatelji. Dobro je znao težinu odgovornosti koju je nosio na svojim leđima. Nije bilo mesta bolećivoj sentimentalnosti, jer u toj velikoj borbi izmedju dobra i zla nema prostora za bilo šta što može ugroziti širenje istine.
Svi mi, poput apostola Pavla, Varnave i Marka, imamo svoje slabosti i nesavršenosti. Razlika je samo u tome kako se prema njima postavljamo. Apostol Pavle je bio spreman da svakodnevno radi na sebi, o čemu čitamo na gotovo svakoj stranici njegovih poslanica. Neustrašivost je bila ono što ga je krasilo. Marko je, u tom trenutku, bio suprotnost apostolu Pavlu. Bio je neko na koga Pavle nije mogao da se osloni zbog njegove nepostojanosti. Trebalo je da prodje neko vreme gde će Marko raditi na sebi kako bi nestala ta njegova strašljivost koja je bila velika pretnja za evandjelje.
Apostol Pavle je morao da postavi neke granice kako bi zaštitio misiju i tim u tom trenutku. U svakodnevnom životu, postavljanje granica može da nam pomogne u očuvanju ličnog emocionalnog zdravlja i efikasnosti u radu. Ovaj biblijski događaj bi trebalo da nas podseća da, iako nesuglasice mogu biti bolne, one takođe mogu biti prilika za rast i jačanje naših veza.
I što bi rekao jedan moj blizak prijatelj – priroteti su nešto na šta moramo obratiti pažnju i svoje aktivnosti prilagodjavati prema njima. Kao hrišćanima, verujem da nam je svima cilj da ljude upoznamo sa Hristom i pomognemo im da ponovo uspostave odnos sa Bogom.
Isus dolazi uskoro. Upravo zbog toga je važno prepoznati i ukloniti sve što nas ometa na tom putu. To može biti teško, ali je neophodno za naše duhovno zdravlje i za dobrobit onih kojima želimo pomoći. Isusov povratak je blizu, i svaki trenutak je dragocen i prilika za promenu i rast u veri.
______________________________________________________
Velika zahvalnost svima vama koji podržavate propovedanje evandjelja putem Peshcanika.
Peshcanik 
Leave a comment