Oni koji drže Božje zapovesti, ne bi smeli da ćute u ovo vreme i ne bi smeli da prihvataju blagonaklono novi poredak koji se uspostavlja. Pred nama se nalazi neprestana borba, u kojoj ćemo rizikovati zatvor, gubitak materijalne imovine, pa čak i sam život, samo zato što ćemo štititi zakon Božji, koji se ukida ljudskim zakonima. Delo propovedanja evandjelja neće završiti “školovani za to” već iskreni, hrabri i pre svega – obraćeni Hristovi sledbenici.
Verovatno ste primetili da je poslednjih godina sve prisutniji trend „zelene agende“ i možete ga videti gotovo svugde – od reklama za kućnu hemiju, preko bele tehnike, pa sve do hrane i automobilske industrije. Na hiljade agencija širom sveta, uključeno je u „borbu protiv klimatskih promena“. Da li se iza svega krije briga za planetu Zemlju ili je posredi ipak nešto drugo?
Poslušajmo reči Svetog Pisma:
„…I zemlja će se tresti vrlo po svetu, i biće gladi i pomori i strahote i veliki znaci biće na nebu.“ (Jevandjelje po Luki 21:11)
Biblijska proročanstva nam pomažu da „klimatske promene“, o kojima se danas sve učestalije govori, kao i zakone u vezi sa njima, prepoznamo kao prethodnicu Nedeljnog zakona, zakona koji će nametnuti „jednu svetsku religiju, jednog poglavara i jedan dan za obavezno bogosluženje“.
Jedno od najčešćih pitanja koja mi prijatelji postavljaju kada govorimo o ovoj temi jeste: Zašto bi iko tako nešto želeo?
Da bismo razumeli razloge koji pokreću svetske vladare (od kojih su mnogi u službi samog sotone) da donesu ovakav zakon, moramo prvo razumeti da se oko nas vodi duhovna borba izmedju dobra i zla, i da ta borba traje već 6000 godina, onoliko koliko je stara naša civilizacija. Izmedju Božjeg Sina i sotone vodi se borba za čoveka, odnosno, za njegov um i njegovu lojalnost. Tokom svog života, svaki pojedinac odlučuje na čijoj će biti strani, i u tom kontekstu, Sveto Pismo nam govori da svako od nas dobija ili pečat Božji, ili žig zveri (Otkrivenje 13:11-18; Otkrivenje 7,3-4 i 9:4).
Takozvani „nedeljni zakoni“ svakako nisu novina u društvu. Iako nije biblijski, danas je opšte prihvaćeno da je nedelja dan za odmor, porodicu i bogosluženje. U mnogim zemljama sveta, nedelja je neradan dan za većinu i nekako smo se svi sa tim saživeli. Iako naizgled „bezazleni“ – i ti zakoni su osmišljeni kako bi pirpremili „globalni mindset“ za ono što će doći, a to je Nedeljni zakon koji će u svojoj prirodi biti duhovni, a ne samo gradjanski zakon, i koji će direktno uticati na slobodu savesti čoveka.
Istorija „nedelje kao svetog dana“ je veoma duga, iako je nema u Svetom Pismu. Ako pogledamo modernu istoriju, njenoj popularnosti i raširenosti doprinela je najviše rimo-katolička crkva u 3. i 4. veku nove ere, kada se integrisanjem hrišćanstva i paganskog Rima stvorilo „novo hrišćanstvo“ i kada je Subota zamenjena nedeljom, paganskim danom za obožavanje Sunca.
Zašto je važno biti u toku sa „klimatskim promenama“, „Zelenim Shabbatom“, „nedeljnim zakonom“?
Prilikom stvaranja sveta, u ciklusu od sedam dana, čoveku je dat jedan dan za odmor – sedmi dan, u narodu poznat kao Subota (1.Mojsijeva 2:2-3; 2.Mojsijeva 20:10). Subota je mnogo više od samog fizičkog odmora. Ona je znak odanosti Tvorcu, znak pripadnosti (Isaija 66:2.23; Jezekilj 20:12), dok sa druge strane, svetkovanje prvog dana u sedmici (nedelje) – označava pobunu protiv Boga. Kao hrišćani, verujemo da nam je ovozemaljski život poklonjen kao priprema za večni život i stoga je od životne važnosti pokazati kome pripadamo.
Ako samo malo više obratimo pažnju, videćemo da ljudi na odgovornim pozicijama danas, sve više urgiraju na narod da se svetkuje prvi dan sedmice – nedelja. Najglasniji medju njima su svakako glasnogovornici rimo-katoličke crkve (Laudato Si’). Gotovo svakodnevno oni ukazuju na katastrofe koje se dešavaju na zemlji i na moru, na snažne oluje, poplave, zemljotrese i požare – kao na Božje sudove, koji svedoče o Božjem nezadovoljstvu zbog toga što se nedelja ne poštuje kao sveti dan.
Onaj koji prati šta se dešava u svetu politike, religije i društva generalno i ukazuje na moguće posledice loših odluka pojedinaca, ali i čitavih političkih i religioznih sistema, ne zaslužuje da bude anatemisan i izrugivan, što je nažalost, čest slučaj. Primera radi, da li ćemo doktora, koji svom pacijentu iskreno iznosi informacije o stanju njegove bolesti nazvati uzbunjivačem? Svakako da ne! Možda simptomi bolesti mogu izazvati paniku, ali uprkos svemu, zar nije mudro reći pacijentu šta se dešava i na vreme ga upozoriti na posledice? Ako ovu sliku prenesemo na duhovnu realnost, onda možemo reći, na osnovu zapisa u Jevandjeljima, da Isus, Sin Božji, nije bio neko ko je izazivao paniku i ko je pesimistično posmatrao kraj sveta. Naprotiv, veoma smireno i svečano iznosio je upozorenja o dogadjajima koji se moraju odigrati na kraju istorije naše planete. Nije ćutao i nije ljude držao u neznanju, već ih pozivao na pripremu i davao im nadu u Njegov skori povratak. Dobro je znao važnost pripreme za ono što će uslediti.
Suprotno Hristu, mnogi od naših crkvenih lidera su izgleda saglasni sa “Velikim Resetom”. Niko od njih nam ne govori ništa o globalističkim planovima ili tiraniji koja dolazi. Niko ne istupa napred. Na višim stupnjevima institucije crkve vlada veliki nemar. Nikada u istoriji protestantizma nismo videli takvo ćutanje, ali i aktivno ujedinjenje sa svetom. Ko je mogao čak i da pretpostavi da će naši učeni teolozi i čitave konferencije biti u ulozi onih koji promovišu papsku encikliku o klimatskim promenama (Laudato Si’) i da će podupirati svetske globalističke planove.
Koji je cilj “zelenog šabata“?
Svetski lideri, i politički i religiozni – pozivaju ljude da jedan dan u sedmici ništa ne rade i da jednostavno dozvole zemlji da predahne. Dan bez posla, kupovine, kuvanja, spremanja, gradnje, itd. Dan za nas, dan za vas, dan za mene, kada možemo da se opustimo i zaboravimo na sve, dan za bogosluženje – a sve za korist prirode?!
Prosečan čovek, razmišlja otprilike na sledeći način: Šta ima loše u tome da se jedan dan u sedmici odmorimo? Nema ništa. Ljudi i sami shvataju da nam je svima potreban taj jedan dan. A plus – kažu da će to pomoći prirodi.
Medjutim, u jeku ovog narativa o “zelenom šabatu”, ne bi smeli da zaboravimo da je Bog već ustanovio jedan dan za odmor u sedmičnom ciklusu. Taj dan se zove Subota.
“Sećaj se dana Subotnog da ga svetkuješ. Šest dana radi i završavaj sve svoje poslove, a sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kci tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živince tvoje, ni stranac koji je medu vratima tvojim.
Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga. (2.Mojsijeva 20:8-11)
Dakle, rešenje već postoji. Zove se Subota! I dok mnogi iz pokreta za zaštitu klime (primera radi, organizacija “The Club of Rome”) kažu da nemaju nikakve religiozne interese, drugi se veoma zalažu da to bude jedan konkretni dan – i on nije sedmi dan Subota, već prvi dan – nedelja!
Ono što bi morali da imamo na umu u današnjem vremenu, jeste to da se crkvene institucije mešaju sa političkim institucijama, na gotovo svim nivoima. Nijedna nije izuzetak. Da li se sećamo šta se desilo u prošlosti kada su država i crkva bile u uskoj vezi i jedna od druge zavisne? Taj vek nisu bez razloga nazvali “mračni vek”. I zašto baš nedelja? Da li je moguće da će u bliskoj budućnosti, svi gradjani ove naše planete biti primorani da zaustave sve svoje poslove baš u nedelju i da se tog dana mole Bogu, pod oznakom “obavezno”? A sve radi rešavanja “ekoloških problema”? Da li će to biti gradjanska obaveza kako bi se zaštitila naša planeta? I šta će biti sa onima koji ne budu želeli da se povinuju?
Moramo razumeti da, po proročanstvu iz Svetog Pisma, ovaj pokret ne može biti potpun bez uloge papstva.
Papa Francisko, glava katoličke crkve, u svojoj enciklici Laudato Si, na stranici 172, paragraf 237, piše sledeće:
“Naše učešće u euharistiji nedeljom ima posebno značenje. Nedelja, kao i jevrejska Subota, mora postati dan koji će isceliti naše odnose sa Bogom, sa samim sobom i drugim ljudima u svetu. Nedelja je dan vaskrsenja, prvi dan novog stvaranja, prvi plod vaskrslog Gospoda u preobraženju sve stvorene realnosti. Nedelja je znak večnog pokoja čoveka u Bogu.”
O pozadini i namerama ove izjave se može mnogo govoriti, ali ono što treba odmah primetiti, jeste to da u Svetom Pismu ne postoji takav termin kao što je “jevrejska Subota”. Subota je stvorena radi čoveka, to jest – za sve ljude, a ne samo za jevrejski narod (Marko 2:27). Drugo, nigde u Bibliji nećete pronaći da je “nedelja znak večnog pokoja čoveka u Bogu”. Naprotiv, takvi tekstovi postoje samo i isključivo za sedmi dan – Subotu.
Prenošenje svetosti sa sedmog dana Subote na nedelju, prvi i običan dan u sedmici – nema ništa zajedničkog sa Bogom i Njegovim zapovestima (Marko 7:7) i pokazuje samo to koliko se čovek drznuo i usudio se da menja Božje zapovesti po svom nahodjenju.
U enciklici Laudato Si, u odeljku 25, papa govori o klimatskim promenama i izjavljuje:
“Klimatske promene su globalni problem sa ozbiljnim posledicama: ekološkim, socijalnim, ekonomskim, političkim i sa raspodelom dobara. One predstavljaju jedan od glavnih izazova sa kojima se suočava čovečanstvo naših dana. U narednih deset godina, njene najgore posledice sigurno će se osetiti i medju najrazvijenijim zemljama sveta.
Neophodno je što pre razviti politiku koja će nam pomoći da se u nekoliko narednih godina reše glavni uzroci klimatskih promena… “
OK, da vidimo koje rešenje predlaže papa rimski.
U svojoj enciklici, na stranicama 236-237,nalazimo sledeće:
“Na taj način, euharistija je izvor svetla i motivacije za našu brigu o okruženju u kome živimo i koj sam usmerava da budemo upravitelji svega što je stvoreno.”
Da li primećujete lukavo povezivanje problema koji se stručno zove “klimatske promene” i rešenja u vidu svetkovanja nedelje kao dana odmora uz obavezno učešće u euhsristiji, ukoliko želimo dobro našoj planeti?!
Po mišljenju pape, rešenje ekoloških problema nalazi se u odmoru nedeljom! Velika većina protestanata, još uvek, smatra papstvo antihristom i poistovećuje ga sa zveri iz knjige Otkrivenje, malim rogom iz knjige proroka Danila, velikim Vavilonom – majkom bludnicom i čovekom greha (2.Solunjanima 2:3-4) Medjutim, proročanstva iz Pisma nam kažu da će se i to promeniti, i da će mnogi zbog sopstvene udobnosti, ali i straha – promeniti principe po kojima su se trudili da žive ceo svoj život.
Saglasno Svetom Pismu – istorija će se ponoviti (Otkrivenje 13:12-18). Proročanstvo nam kaže da će se papstvo ujediniti sa protestantskom Amerikom (to je ona zver koja izlazi iz zemlje, Otkrivenje 13) kako bi progonili one koji “drže zapovesti Božje” (Otkrivenje 12:17).
Po celom svetu biće uspostavljen globalni sistem bogosluženja i sloboda savesti će se ponovo naći na udaru (Otkrivenje 13:15-17). Papstvo će staviti svoj žig na svet, i na taj način, svi oni koji prihvate njegova pravila i povinuju se – jasno će pokazati na čijoj su strani. Praktično to znači da će se na njima ispuniti reči iz Otkrivenja 14:9-11, to jest, davanjem odanosti zveri, biće izgubljeni za večnost, bez mogućnosti bilo kakve promene. Opredeljivanje čovečanstva u tim trenucima – označiće i promenu kompletne ličnosti i Duha koji će vladati čovekom. Tada će svet biti podeljen na samo dve grupe ljudi – Božji narod i one koji služe Božjem neprijatelju. Velika borba izmedju dobra i zla dostići će svoj vrhunac.
Ali, nema razloga za strah. Velika nada postoji za sve one koji se uzdaju u Hrista, Sina Božjeg. Oni koji na Njega polažu svoju veru, pobediće u toj borbi po Njegovoj milosti. (Otkrivenje 12:11; 17:14; 20:4)
Car David se svojevremeno molio:
“Vreme je Gospode da radiš, jer pogažiše zakon Tvoj.” (Psalam 119:126)
Svet koji poznajemo je u velikoj meri odstupio od Boga, i bezakonje današnjeg društva treba da izazove užas u srcima onih koji su verni Bogu i da ih pokrene da urade sve što mogu da ljude vrate na pravi put, a Bogu slavu koju mu čovek uskraćuje.
Papstvo je odlučilo da promeni Božji zakon i Njegovu Subotu zameni lažnim danom odmora. Velika većina hrišćanskog sveta danas već poštuje taj dan, nedelju… Upravo na tom polju, polju autoriteta i vlasti, oličenom u zakonu Boga ili zakonu čoveka – odigraće se poslednja velika borba izmedju Sina Božjeg i sotone.
Oni koji zauzimaju visoke pozicije i nose velike odgovornosti medju narodima, ne samo da će ignorisati i prezirati Subotu, već će sa svetih mesta pozivati narod da svetkuje prvi dan nedelje, uzimajući kao autoritet tradiciju i običaje, umesto Svetog Pisma.
Oni će ukazivati na velike prirodne katastrofe kao svedočanstvo Božjeg gneva i nezadovoljstva zbog toga što se nedelja ne drži svetom. Sveto Pismo nam kaže da će se oni koji krše zakon Božji, obrušiti na one koji su ostali verni Bogu, optužujući ih za sve nevolje koje su došle na svet.
Ova laž će biti veoma lukavo plasirana od strane sotone i njegovih zemljaskih saradnika i u svoju zamku će uloviti svakoga ko ne bude bio oprezan.
Kao zaključak, treba da kažemo da takozvani “Zeleni Šabat” nije nista drugo nego “trojanski konj”, lukava strategija Rima, usmerena na to da nametne svoj znak vlasti i “učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodne i robove” svojim podanicima.
Ova prevara vodi u tamu i večnu smrt i mnoge, koji ne poznaju Pismo, će tuda i odvesti. Setite se kada su učenici pitali Hrista, kakvi su znaci Njegovog drugog dolaska. Isus im je rekao:
“Čuvajte se da vas ko ne prevari…” (Matej 24:3-4)
Sveto Pismo nam kaže da se sotona pretvara u “andjela svetla” i vara čitav svet (2.Korinćanima 11:4; Otkrivenje 12:9) Za svoje pogubno delovanje, on koristi zemaljske sile i ljude koji su izabrali da stoje na njegovoj strani.
Sada znaš istinu. Znaš šta će se desiti. Ne moraš biti prevaren. Još uvek nije kasno da izdaješ iz duhovnog Vavilona. To je svaka sredina koja se ne drži istina otkrivenih u reči Božjoj i koja gazi onu najvažniju i najsvetiju istinu – istinu o Bogu i Njegovom Sinu.
Bog te poziva jer te voli, ali – izbor je na tebi.
_____________________________________________________
Veliko hvala svima koji podržavate propovedanje evandjelja putem Peshcanika.
Peshcanik 
Leave a comment