Šta je pravo bogosluženje?
Mnogo puta sam čuo da je bogosluženje ono što se dešava u crkvenoj zgradi Subotom ili nedeljom ujutru. Pojaviš se tamo, obučeš najbolje odelo ili najdužu haljinu, zapevaš par pesama, podigneš ruku, uzvikneš „Amin!“ ili „Slava Bogu!“. Možda zapališ sveću, prekrstiš se, napraviš selfie i staviš #church #god #blessed ispod slike na Instagramu.
Ali, hajde da budemo iskreni – ako to smatraš bogosluženjem, onda si promašio suštinu.
Jer, ako prethodnih šest dana nisi „Bogo–služio“, ako nisi živeo onako kako je Bogu milo, ako si povređivao ljude oko sebe, a onda u Subotu ili nedelju došao u crkvu da odigraš predstavu – bolje bi bilo da si ostao kod kuće. Bog ne traži predstavu, On traži srce.
Pogledajmo Avrama. Kada ga je Bog pozvao da Mu prinese žrtvu, nije bilo aplauza, nije bilo publike, nije bilo čak ni svedoka. Ni njegove sluge nisu znale gde je otišao. Ni njegova žena. On i Bog – sami. Tamo, u tišini, na mestu koje niko drugi nije video, Avram je služio Bogu.
I tu je suština. Bogosluženje nije javna scena, nego tajna odaja. To je susret – ti i Bog, jedan na jedan. Niko drugi ne mora da zna.
Nekada sam i sam mislio da je bogosluženje lepo odelo, odlazak u crkvu, pevanje i dva sata teoloških diskusija. A onda sam otkrio da je to samo površina. Pravo bogosluženje je nešto mnogo dublje, mnogo tiše, i mnogo – svakodnevnije.
Bogosluženje je kada u svakodnevnim aktivnostima pokazuješ Božji karakter. Na poslu. U prodavnici. Kada je gužva u saobraćaju. Kada ti neko nanese nepravdu. Kada je sve dobro, ali i kada je teško. Koliko vremena odvajaš za molitvu, proučavanje Pisma. U tome kako se ophodiš prema deci, supružniku, komšijama, prijateljima, pa čak i neprijateljima.
To je bogosluženje. Ne jednom sedmično. Nego svaki dan. Jer, na kraju, Bog ne traži naše pesme u skupocenim odelima i velelepnim crkvenim zgradama, ako iza njih ne stoji život koji Ga proslavlja. Njemu nije potrebna naša predstava, nego naša poslušnost. Pravo bogosluženje počinje tamo gde niko ne vidi – u srcu koje se predaje Njemu i u svakodnevnim delima koja mirišu na Hrista.
Peshcanik 
Leave a comment